أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَسَفَتِ الشَّمْسُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَنُودِيَ الصَّلاَةُ جَامِعَةٌ فَاجْتَمَعَ النَّاسُ فَصَلَّى بِهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ فِي رَكْعَتَيْنِ وَأَرْبَعَ سَجَدَاتٍ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга ал-Валид ибн Муслим, ал-Авзоийдан ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида қуёш тутилди. Шунда «ас-Солату жомиа (намоз жамоат билан ўқилади)» деб нидо қилинди. Одамлар йиғилдилар, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса уларга икки ракатда тўрт руку ва тўрт сажда (билан намоз) ўқиб бердилар.