حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا الأَسْوَدُ بْنُ قَيْسٍ، حَدَّثَنِي ثَعْلَبَةُ بْنُ عِبَادٍ الْعَبْدِيُّ، مِنْ أَهْلِ الْبَصْرَةِ أَنَّهُ شَهِدَ خُطْبَةً يَوْمًا لِسَمُرَةَ بْنِ جُنْدُبٍ قَالَ قَالَ سَمُرَةُ بَيْنَمَا أَنَا وَغُلاَمٌ مِنَ الأَنْصَارِ نَرْمِي غَرَضَيْنِ لَنَا حَتَّى إِذَا كَانَتِ الشَّمْسُ قِيدَ رُمْحَيْنِ أَوْ ثَلاَثَةٍ فِي عَيْنِ النَّاظِرِ مِنَ الأُفُقِ اسْوَدَّتْ حَتَّى آضَتْ كَأَنَّهَا تَنُّومَةٌ فَقَالَ أَحَدُنَا لِصَاحِبِهِ انْطَلِقْ بِنَا إِلَى الْمَسْجِدِ فَوَاللَّهِ لَيُحْدِثَنَّ شَأْنُ هَذِهِ الشَّمْسِ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي أُمَّتِهِ حَدَثًا قَالَ فَدَفَعْنَا فَإِذَا هُوَ بَارِزٌ فَاسْتَقْدَمَ فَصَلَّى فَقَامَ بِنَا كَأَطْوَلِ مَا قَامَ بِنَا فِي صَلاَةٍ قَطُّ لاَ نَسْمَعُ لَهُ صَوْتًا قَالَ ثُمَّ رَكَعَ بِنَا كَأَطْوَلِ مَا رَكَعَ بِنَا فِي صَلاَةٍ قَطُّ لاَ نَسْمَعُ لَهُ صَوْتًا ثُمَّ سَجَدَ بِنَا كَأَطْوَلِ مَا سَجَدَ بِنَا فِي صَلاَةٍ قَطُّ لاَ نَسْمَعُ لَهُ صَوْتًا . ثُمَّ فَعَلَ فِي الرَّكْعَةِ الأُخْرَى مِثْلَ ذَلِكَ قَالَ فَوَافَقَ تَجَلِّي الشَّمْسِ جُلُوسَهُ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ قَالَ ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ قَامَ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ وَشَهِدَ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَشَهِدَ أَنَّهُ عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ ثُمَّ سَاقَ أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ خُطْبَةَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга ал-Асвад ибн Қайс ривоят қилди, менга Саааба ибн Ибод ал-Абдий — Басра аҳлидан — ривоят қилдики, у бир куни Самура ибн Жундубнинг хутбасида ҳозир бўлди. У: Самура айтди: «Мен ва Ансорлардан бир ўспирин бизнинг икки нишонимизга ўқ отаётган эдик, ҳатто қуёш томоша қилувчининг кўзида уфқдан икки ёки уч найза баландликда бўлганида қорайиб кетди, токи гўё таннума ўсимлиги каби бўлди. Шунда биримиз ҳамроҳига: ‹Бизни масжидга олиб бор, Аллаҳга қасамки, бу қуёшнинг ҳолати Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг умматларида бир воқеа юзага келтиради› деди» деди. У: «Биз йўлга тушдик, қарасак у зот ташқарида эдилар. У зот олдинга ўтиб, намоз ўқидилар ва биз билан ҳеч қачон бирор намозда турмаганчалик узоқ турдилар, овозларини эшитмасдик. Сўнг биз билан ҳеч қачон бирор намозда руку қилмаганчалик узоқ руку қилдилар, овозларини эшитмасдик. Сўнг биз билан ҳеч қачон бирор намозда сажда қилмаганчалик узоқ сажда қилдилар, овозларини эшитмасдик. Сўнг бошқа ракаатда ҳам худди шундай қилдилар» деди. У: «Қуёшнинг очилиши у зотнинг иккинчи ракаатдаги ўтиришларига тўғри келди» деди. У: «Сўнг салом бердилар, сўнг туриб, Аллаҳга ҳамд ва сано айтдилар, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқлигига гувоҳлик бердилар ва у зот Аллаҳнинг бандаси ҳамда расули эканлигига гувоҳлик бердилар» деди. Сўнг Аҳмад ибн Юнус Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хутбаларини давом эттирди.