حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَكِيمٍ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ سَالِمٍ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَضَى صَلاَتَهُ مِنْ آخِرِ اللَّيْلِ نَظَرَ فَإِنْ كُنْتُ مُسْتَيْقِظَةً حَدَّثَنِي وَإِنْ كُنْتُ نَائِمَةً أَيْقَظَنِي وَصَلَّى الرَّكْعَتَيْنِ ثُمَّ اضْطَجَعَ حَتَّى يَأْتِيَهُ الْمُؤَذِّنُ فَيُؤْذِنَهُ بِصَلاَةِ الصُّبْحِ فَيُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ ثُمَّ يَخْرُجُ إِلَى الصَّلاَةِ .
Бизга Яҳё ибн Ҳаким ривоят қилди, бизга Бишр ибн Умар ривоят қилди, бизга Молик ибн Анас Солим Абун Назрдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Оишадан ривоят қилди. У айтди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кечанинг охирида намозини адо этганларида қарардилар; агар мен уйғоқ бўлсам, мен билан суҳбатлашардилар, агар ухлаган бўлсам, мени уйғотардилар. Сўнг икки ракъат ўқиб, ёнбошлаб ётардилар, то муаззин келиб у кишига бомдод намозини билдиргунча. Сўнг икки енгил ракъат ўқиб, намозга чиқардилар».