حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ مُكْرَمٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، حَدَّثَنِي إِسْمَاعِيلُ بْنُ كَثِيرٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ لَقِيطِ بْنِ صَبْرَةَ، عَنْ أَبِيهِ، وَافِدِ بَنِي الْمُنْتَفِقِ، أَنَّهُ أَتَى عَائِشَةَ فَذَكَرَ مَعْنَاهُ . قَالَ فَلَمْ يَنْشَبْ أَنْ جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَقَلَّعُ يَتَكَفَّأُ . وَقَالَ عَصِيدَةٍ . مَكَانَ خَزِيرَةٍ .
Бизга Уқба ибн Мукрам ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, бизга Ибн Журайж ривоят қилди, менга Исмоил ибн Касийр ривоят қилди, у Осим ибн Лақийт ибн Сабрадан, у отаси — Бану ал-Мунтафиқ элчисидан ривоят қилдики, у Оишанинг ҳузурига келди. Сўнг у шу маънони зикр қилди. У деди: «Кўп ўтмай Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам келди, қадамларини ер бағирлаб, олдинга энгашиб келар эди.» Ва у «хазийра» ўрнига «асийда» деди.