حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَوَّارٍ الْمِصْرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، فِي الْمَرْأَةِ تَصَدَّقُ مِنْ بَيْتِ زَوْجِهَا قَالَ لاَ إِلاَّ مِنْ قُوتِهَا وَالأَجْرُ بَيْنَهُمَا وَلاَ يَحِلُّ لَهَا أَنْ تَصَدَّقَ مِنْ مَالِ زَوْجِهَا إِلاَّ بِإِذْنِهِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا يُضَعِّفُ حَدِيثَ هَمَّامٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Саввор ал-Мисрий ривоят қилди, бизга Абда Абдулмаликдан, у Атодан, у Абу Ҳурайрадан — эри уйидан садақа қиладиган аёл ҳақида — ривоят қилди. У: «Йўқ, фақат ўзининг озуқасидан (садақа қилиши мумкин), ажр эса иккови орасида (бўлинади); унга эрининг молидан, унинг изни билан бўлмаса, садақа қилиш ҳалол эмас», деди. Абу Довуд айтди: Бу Ҳаммомнинг ҳадисини заифлаштиради.