حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ { لَنْ تَنَالُوا الْبِرَّ حَتَّى تُنْفِقُوا مِمَّا تُحِبُّونَ } قَالَ أَبُو طَلْحَةَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَى رَبَّنَا يَسْأَلُنَا مِنْ أَمْوَالِنَا فَإِنِّي أُشْهِدُكَ أَنِّي قَدْ جَعَلْتُ أَرْضِي بِأَرِيحَاءَ لَهُ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اجْعَلْهَا فِي قَرَابَتِكَ " . فَقَسَمَهَا بَيْنَ حَسَّانَ بْنِ ثَابِتٍ وَأُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ بَلَغَنِي عَنِ الأَنْصَارِيِّ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ أَبُو طَلْحَةَ زَيْدُ بْنُ سَهْلِ بْنِ الأَسْوَدِ بْنِ حَرَامِ بْنِ عَمْرِو بْنِ زَيْدِ مَنَاةَ بْنِ عَدِيِّ بْنِ عَمْرِو بْنِ مَالِكِ بْنِ النَّجَّارِ وَحَسَّانُ بْنُ ثَابِتِ بْنِ الْمُنْذِرِ بْنِ حَرَامٍ يَجْتَمِعَانِ إِلَى حَرَامٍ وَهُوَ الأَبُ الثَّالِثُ وَأُبَىُّ بْنُ كَعْبِ بْنِ قَيْسِ بْنِ عَتِيكِ بْنِ زَيْدِ بْنِ مُعَاوِيَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ مَالِكِ بْنِ النَّجَّارِ فَعَمْرٌو يَجْمَعُ حَسَّانَ وَأَبَا طَلْحَةَ وَأُبَيًّا . قَالَ الأَنْصَارِيُّ بَيْنَ أُبَىٍّ وَأَبِي طَلْحَةَ سِتَّةُ آبَاءٍ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Собитдан, у Анасдан ривоят қилди. У айтди: «Севган нарсаларингиздан инфоқ қилмагунингизча, яхшиликка эриша олмайсиз» (ояти) нозил бўлганида, Абу Талҳа: «Эй Аллаҳнинг Расули, Роббимиз биздан молларимиздан сўраётганини кўраман. Бас, мен сени гувоҳ қиламанки, Арийҳодаги еримни Аллаҳ йўлида бердим», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Уни қариндошларинг орасида (тақсим) қил», деди. Бас, у уни Ҳассон ибн Собит ва Убай ибн Каъб орасида тақсимлади. Абу Довуд айтди: Менга Ансорий Муҳаммад ибн Абдуллаҳдан етиб келишича, у айтди: Абу Талҳа — Зайд ибн Саҳл ибнул Асвад ибн Ҳаром ибн Амр ибн Зайд Манот ибн Адий ибн Амр ибн Молик ибнун Нажжордир; Ҳассон ибн Собит ибнул Мунзир ибн Ҳаром эса Ҳаромда бирлашадилар, у учинчи отадир; Убай ибн Каъб ибн Қайс ибн Атийк ибн Зайд ибн Муовия ибн Амр ибн Молик ибнун Нажжордир. Бас, Амр Ҳассон, Абу Талҳа ва Убайни жамлайди. Ансорий айтди: Убай билан Абу Талҳа орасида олти ота бор.