حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ بِالْمَدِينَةِ أَرْبَعًا وَصَلَّى الْعَصْرَ بِذِي الْحُلَيْفَةِ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ بَاتَ بِذِي الْحُلَيْفَةِ حَتَّى أَصْبَحَ فَلَمَّا رَكِبَ رَاحِلَتَهُ وَاسْتَوَتْ بِهِ أَهَلَّ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал, унга Муҳаммад ибн Бакр, унга ибн Журайж Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Анасдан ривоят қилди: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинада пешин намозини тўрт ракъат, Зул-Ҳулайфада аср намозини икки ракъат ўқидилар, сўнгра Зул-Ҳулайфада тонггача тунадилар. Уловларига миниб, у билан тик турганларида иҳромга кирдилар.