حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - يَعْنِي ابْنَ إِبْرَاهِيمَ - حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي خُصَيْفُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْجَزَرِيُّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ قُلْتُ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ يَا أَبَا الْعَبَّاسِ عَجِبْتُ لاِخْتِلاَفِ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي إِهْلاَلِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ أَوْجَبَ . فَقَالَ إِنِّي لأَعْلَمُ النَّاسِ بِذَلِكَ إِنَّهَا إِنَّمَا كَانَتْ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَجَّةٌ وَاحِدَةٌ فَمِنْ هُنَاكَ اخْتَلَفُوا خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَاجًّا فَلَمَّا صَلَّى فِي مَسْجِدِهِ بِذِي الْحُلَيْفَةِ رَكْعَتَيْهِ أَوْجَبَ فِي مَجْلِسِهِ فَأَهَلَّ بِالْحَجِّ حِينَ فَرَغَ مِنْ رَكْعَتَيْهِ فَسَمِعَ ذَلِكَ مِنْهُ أَقْوَامٌ فَحَفِظْتُهُ عَنْهُ ثُمَّ رَكِبَ فَلَمَّا اسْتَقَلَّتْ بِهِ نَاقَتُهُ أَهَلَّ وَأَدْرَكَ ذَلِكَ مِنْهُ أَقْوَامٌ وَذَلِكَ أَنَّ النَّاسَ إِنَّمَا كَانُوا يَأْتُونَ أَرْسَالاً فَسَمِعُوهُ حِينَ اسْتَقَلَّتْ بِهِ نَاقَتُهُ يُهِلُّ فَقَالُوا إِنَّمَا أَهَلَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ اسْتَقَلَّتْ بِهِ نَاقَتُهُ ثُمَّ مَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا عَلاَ عَلَى شَرَفِ الْبَيْدَاءِ أَهَلَّ وَأَدْرَكَ ذَلِكَ مِنْهُ أَقْوَامٌ فَقَالُوا إِنَّمَا أَهَلَّ حِينَ عَلاَ عَلَى شَرَفِ الْبَيْدَاءِ وَايْمُ اللَّهِ لَقَدْ أَوْجَبَ فِي مُصَلاَّهُ وَأَهَلَّ حِينَ اسْتَقَلَّتْ بِهِ نَاقَتُهُ وَأَهَلَّ حِينَ عَلاَ عَلَى شَرَفِ الْبَيْدَاءِ . قَالَ سَعِيدٌ فَمَنْ أَخَذَ بِقَوْلِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ أَهَلَّ فِي مُصَلاَّهُ إِذَا فَرَغَ مِنْ رَكْعَتَيْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур, унга Яъқуб — яъни ибн Иброҳим, унга отаси ибн Ишоқдан ривоят қилди: У деди: Менга Хусайф ибн Абдурраҳмон ал-Жазарий Саъийд ибн Жубайрдан ривоят қилди: У деди: Мен Абдуллаҳ ибн Аббосга: «Эй Абул-Аббос, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам иҳромга кирганларида — қачон вожиб қилганлари ҳақида — ашобларининг ихтилоф қилганидан ҳайратдаман», дедим. У деди: Мен бу ҳақда одамларнинг энг билимдониман. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг фақат битта ҳажлари бўлган, шу сабабдан ихтилоф қилишган. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳаж қилиш учун чиқдилар, Зул-Ҳулайфадаги масжидларида икки ракъат намозни ўқиганларидан кейин, ўтирган жойларида вожиб қилдилар ва икки ракъатдан фароғат топган заҳоти ҳаж билан иҳромга кирдилар (лаббайк айтдилар). Буни улардан баъзи гуруҳлар эшитди, мен буни улардан ёдлаб олдим. Сўнгра уловга миндилар, туялари у билан тик турганида ҳам иҳромга кирдилар (лаббайк айтдилар) ва буни ҳам баъзи гуруҳлар етишиб эшитди. Бу шунинг учун бўлдики, одамлар тўп-тўп бўлиб келар эдилар, улар туялари у билан кўтарилганида лаббайк айтаётганларини эшитиб: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам туялари у билан кўтарилганида иҳромга кирдилар», дейишди. Сўнгра Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам йўлга тушдилар, Байдў тепалигига чиққанларида ҳам иҳромга кирдилар (лаббайк айтдилар), буни ҳам баъзи гуруҳлар етишиб эшитиб: «У зот фақат Байдў тепалигига чиққанларида иҳромга кирдилар», дейишди. Аллаҳга қасамки, у зот албатта намозгоҳларида вожиб қилдилар, туялари у билан кўтарилганида ҳам лаббайк айтдилар ва Байдў тепалигига чиққанларида ҳам лаббайк айтдилар. Саъийд деди: Ким Абдуллаҳ ибн Аббоснинг сўзини олса, икки ракъатдан фароғат топганида намозгоҳида лаббайк айтади.
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ قَالَ بَيْدَاؤُكُمْ هَذِهِ الَّتِي تَكْذِبُونَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِيهَا مَا أَهَلَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ مِنْ عِنْدِ الْمَسْجِدِ يَعْنِي مَسْجِدَ ذِي الْحُلَيْفَةِ .
Бизга Қаънабий Моликдан, у Мусо ибн Уқбадан, у Солим ибн Абдуллаҳдан, у отасидан ривоят қилдики, у деди: Сизларнинг бу Байдўингиз — сиз унда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга нисбатан ёлғон гапираётган ўша жой — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам фақат масжид ёнидан, яъни Зул-Ҳулайфа масжиди ёнидан иҳромга кирганлар.
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ جُرَيْجٍ، أَنَّهُ قَالَ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ رَأَيْتُكَ تَصْنَعُ أَرْبَعًا لَمْ أَرَ أَحَدًا مِنْ أَصْحَابِكَ يَصْنَعُهَا . قَالَ مَا هُنَّ يَا ابْنَ جُرَيْجٍ قَالَ رَأَيْتُكَ لاَ تَمَسُّ مِنَ الأَرْكَانِ إِلاَّ الْيَمَانِيَيْنِ وَرَأَيْتُكَ تَلْبَسُ النِّعَالَ السِّبْتِيَّةَ وَرَأَيْتُكَ تَصْبُغُ بِالصُّفْرَةِ وَرَأَيْتُكَ إِذَا كُنْتَ بِمَكَّةَ أَهَلَّ النَّاسُ إِذَا رَأَوُا الْهِلاَلَ وَلَمْ تُهِلَّ أَنْتَ حَتَّى كَانَ يَوْمُ التَّرْوِيَةِ . فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ أَمَّا الأَرْكَانُ فَإِنِّي لَمْ أَرَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمَسُّ إِلاَّ الْيَمَانِيَيْنِ وَأَمَّا النِّعَالُ السِّبْتِيَّةُ فِإِنِّي رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَلْبَسُ النِّعَالَ الَّتِي لَيْسَ فِيهَا شَعْرٌ وَيَتَوَضَّأُ فِيهَا فَأَنَا أُحِبُّ أَنْ أَلْبَسَهَا وَأَمَّا الصُّفْرَةُ فَإِنِّي رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَصْبُغُ بِهَا فَأَنَا أُحِبُّ أَنْ أَصْبُغَ بِهَا وَأَمَّا الإِهْلاَلُ فَإِنِّي لَمْ أَرَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُهِلُّ حَتَّى تَنْبَعِثَ بِهِ رَاحِلَتُهُ .
Бизга Қаънабий Моликдан, у Саъийд ибн Абу Саъийд ал-Мақбурийдан, у Убайд ибн Журайждан ривоят қилдики, у Абдуллаҳ ибн Умарга: «Эй Абу Абдурраҳмон, сизнинг тўрт ишни қилаётганингизни кўрдимки, ашобларингиздан бирортасини буни қилаётганини кўрмадим», деди. У: «Улар нима, эй ибн Журайж?» деди. У деди: «Сизнинг рукнлардан (Каъба бурчакларидан) фақат иккита ямонийни (Яман томонидагисини) силаётганингизни кўрдим; сизнинг сибтий (жунсиз ошланган теридан) наъл (кавуш) кияётганингизни кўрдим; сизнинг сариқ ранг билан бўяётганингизни кўрдим; ва сиз Маккада бўлганингизда, одамлар ҳилолни (янги ойни) кўрганда иҳромга кирар эдилар, сиз эса тарвия куни (Зулҳижжанинг саккизинчиси) бўлгунча иҳромга кирмас эдингиз». Шунда Абдуллаҳ ибн Умар деди: «Рукнларга келсак, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг фақат иккита ямонийни силаётганларини кўрганман. Сибтий наълга келсак, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг жуни бўлмаган наъл кийиб, уларда таҳорат қилаётганларини кўрганман, шу сабабли мен уларни кийишни яхши кўраман. Сариқ рангга келсак, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг у билан бўяётганларини кўрганман, шу сабабли мен у билан бўяшни яхши кўраман. Иҳромга келсак, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг уловлари у билан кўтарилмагунча иҳромга кираётганларини кўрмаганман».
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ بِالْمَدِينَةِ أَرْبَعًا وَصَلَّى الْعَصْرَ بِذِي الْحُلَيْفَةِ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ بَاتَ بِذِي الْحُلَيْفَةِ حَتَّى أَصْبَحَ فَلَمَّا رَكِبَ رَاحِلَتَهُ وَاسْتَوَتْ بِهِ أَهَلَّ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал, унга Муҳаммад ибн Бакр, унга ибн Журайж Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Анасдан ривоят қилди: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинада пешин намозини тўрт ракъат, Зул-Ҳулайфада аср намозини икки ракъат ўқидилар, сўнгра Зул-Ҳулайфада тонггача тунадилар. Уловларига миниб, у билан тик турганларида иҳромга кирдилар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا أَشْعَثُ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ رَكِبَ رَاحِلَتَهُ فَلَمَّا عَلاَ عَلَى جَبَلِ الْبَيْدَاءِ أَهَلَّ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал, унга Равҳ, унга Ашъас ал-Ҳасандан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам пешин намозини ўқидилар, сўнгра уловларига миндилар, Байдў тоғига чиққанларида иҳромга кирдилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا وَهْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ جَرِيرٍ - قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْحَاقَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ عَائِشَةَ بِنْتِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، قَالَتْ قَالَ سَعْدُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ كَانَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَخَذَ طَرِيقَ الْفُرْعِ أَهَلَّ إِذَا اسْتَقَلَّتْ بِهِ رَاحِلَتُهُ وَإِذَا أَخَذَ طَرِيقَ أُحُدٍ أَهَلَّ إِذَا أَشْرَفَ عَلَى جَبَلِ الْبَيْدَاءِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор, унга Ваҳб — яъни ибн Жарийр ривоят қилди: У деди: Бизга отам ривоят қилди: У деди: Мен Муҳаммад ибн Ишоқнинг Абуз-Зиноддан, у Оиша бинти Саъд ибн Абу Ваққосдан ривоят қилаётганини эшитдим: У деди: Саъд ибн Абу Ваққос айтди: Аллаҳнинг пайғамбари соллаллаҳу алайҳи васаллам Фуръ йўлини тутганларида уловлари у билан кўтарилганида иҳромга кирар эдилар, Уҳуд йўлини тутганларида эса Байдў тоғига чиққанларида иҳромга кирар эдилар.