حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - يَعْنِي ابْنَ إِبْرَاهِيمَ - حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي خُصَيْفُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْجَزَرِيُّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ قُلْتُ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ يَا أَبَا الْعَبَّاسِ عَجِبْتُ لاِخْتِلاَفِ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي إِهْلاَلِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ أَوْجَبَ . فَقَالَ إِنِّي لأَعْلَمُ النَّاسِ بِذَلِكَ إِنَّهَا إِنَّمَا كَانَتْ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَجَّةٌ وَاحِدَةٌ فَمِنْ هُنَاكَ اخْتَلَفُوا خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَاجًّا فَلَمَّا صَلَّى فِي مَسْجِدِهِ بِذِي الْحُلَيْفَةِ رَكْعَتَيْهِ أَوْجَبَ فِي مَجْلِسِهِ فَأَهَلَّ بِالْحَجِّ حِينَ فَرَغَ مِنْ رَكْعَتَيْهِ فَسَمِعَ ذَلِكَ مِنْهُ أَقْوَامٌ فَحَفِظْتُهُ عَنْهُ ثُمَّ رَكِبَ فَلَمَّا اسْتَقَلَّتْ بِهِ نَاقَتُهُ أَهَلَّ وَأَدْرَكَ ذَلِكَ مِنْهُ أَقْوَامٌ وَذَلِكَ أَنَّ النَّاسَ إِنَّمَا كَانُوا يَأْتُونَ أَرْسَالاً فَسَمِعُوهُ حِينَ اسْتَقَلَّتْ بِهِ نَاقَتُهُ يُهِلُّ فَقَالُوا إِنَّمَا أَهَلَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ اسْتَقَلَّتْ بِهِ نَاقَتُهُ ثُمَّ مَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا عَلاَ عَلَى شَرَفِ الْبَيْدَاءِ أَهَلَّ وَأَدْرَكَ ذَلِكَ مِنْهُ أَقْوَامٌ فَقَالُوا إِنَّمَا أَهَلَّ حِينَ عَلاَ عَلَى شَرَفِ الْبَيْدَاءِ وَايْمُ اللَّهِ لَقَدْ أَوْجَبَ فِي مُصَلاَّهُ وَأَهَلَّ حِينَ اسْتَقَلَّتْ بِهِ نَاقَتُهُ وَأَهَلَّ حِينَ عَلاَ عَلَى شَرَفِ الْبَيْدَاءِ . قَالَ سَعِيدٌ فَمَنْ أَخَذَ بِقَوْلِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ أَهَلَّ فِي مُصَلاَّهُ إِذَا فَرَغَ مِنْ رَكْعَتَيْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур, унга Яъқуб — яъни ибн Иброҳим, унга отаси ибн Ишоқдан ривоят қилди: У деди: Менга Хусайф ибн Абдурраҳмон ал-Жазарий Саъийд ибн Жубайрдан ривоят қилди: У деди: Мен Абдуллаҳ ибн Аббосга: «Эй Абул-Аббос, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам иҳромга кирганларида — қачон вожиб қилганлари ҳақида — ашобларининг ихтилоф қилганидан ҳайратдаман», дедим. У деди: Мен бу ҳақда одамларнинг энг билимдониман. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг фақат битта ҳажлари бўлган, шу сабабдан ихтилоф қилишган. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳаж қилиш учун чиқдилар, Зул-Ҳулайфадаги масжидларида икки ракъат намозни ўқиганларидан кейин, ўтирган жойларида вожиб қилдилар ва икки ракъатдан фароғат топган заҳоти ҳаж билан иҳромга кирдилар (лаббайк айтдилар). Буни улардан баъзи гуруҳлар эшитди, мен буни улардан ёдлаб олдим. Сўнгра уловга миндилар, туялари у билан тик турганида ҳам иҳромга кирдилар (лаббайк айтдилар) ва буни ҳам баъзи гуруҳлар етишиб эшитди. Бу шунинг учун бўлдики, одамлар тўп-тўп бўлиб келар эдилар, улар туялари у билан кўтарилганида лаббайк айтаётганларини эшитиб: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам туялари у билан кўтарилганида иҳромга кирдилар», дейишди. Сўнгра Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам йўлга тушдилар, Байдў тепалигига чиққанларида ҳам иҳромга кирдилар (лаббайк айтдилар), буни ҳам баъзи гуруҳлар етишиб эшитиб: «У зот фақат Байдў тепалигига чиққанларида иҳромга кирдилар», дейишди. Аллаҳга қасамки, у зот албатта намозгоҳларида вожиб қилдилар, туялари у билан кўтарилганида ҳам лаббайк айтдилар ва Байдў тепалигига чиққанларида ҳам лаббайк айтдилар. Саъийд деди: Ким Абдуллаҳ ибн Аббоснинг сўзини олса, икки ракъатдан фароғат топганида намозгоҳида лаббайк айтади.