حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، أَنَّهُ سَمِعَ زَيْدَ بْنَ أَرْقَمَ، يَقُولُ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ أَصَابَ النَّاسَ فِيهِ شِدَّةٌ فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أُبَىٍّ لأَصْحَابِهِ لاَ تُنْفِقُوا عَلَى مَنْ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى يَنْفَضُّوا مِنْ حَوْلِهِ . قَالَ زُهَيْرٌ وَهِيَ قِرَاءَةُ مَنْ خَفَضَ حَوْلَهُ . وَقَالَ لَئِنْ رَجَعْنَا إِلَى الْمَدِينَةِ لَيُخْرِجَنَّ الأَعَزُّ مِنْهَا الأَذَلَّ - قَالَ - فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ بِذَلِكَ فَأَرْسَلَ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أُبَىٍّ فَسَأَلَهُ فَاجْتَهَدَ يَمِينَهُ مَا فَعَلَ فَقَالَ كَذَبَ زَيْدٌ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - قَالَ - فَوَقَعَ فِي نَفْسِي مِمَّا قَالُوهُ شِدَّةٌ حَتَّى أَنْزَلَ اللَّهُ تَصْدِيقِي { إِذَا جَاءَكَ الْمُنَافِقُونَ} قَالَ ثُمَّ دَعَاهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِيَسْتَغْفِرَ لَهُمْ - قَالَ - فَلَوَّوْا رُءُوسَهُمْ . وَقَوْلُهُ { كَأَنَّهُمْ خُشُبٌ مُسَنَّدَةٌ} وَقَالَ كَانُوا رِجَالاً أَجْمَلَ شَىْءٍ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳадис айтди, бизга Ҳасан ибн Мусо ҳадис айтди, бизга Зуҳайр ибн Муъовия ҳадис айтди, бизга Абу Ишоқ ҳадис айтдики, у Зайд ибн Арқамнинг шундай деганини эшитган: биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир сафарга чиқдик, унда одамларга қийинчилик етди. Шунда Абдуллаҳ ибн Убайй ўз шерикларига: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузуридагиларга, улар у кишининг атрофидан тарқаб кетгунча, нафақа қилманглар» деди. Зуҳайр айтди: «ҳавлаҳу» сўзини паст (касра билан) ўқиганларнинг қироати шундай. Ва у: «Агар Мадинага қайтсак, албатта азиз бўлганлар ундан хор бўлганларни чиқариб юборади» деди. (Зайд) айтди: мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келиб, буларни хабар бердим. У киши Абдуллаҳ ибн Убаййни чақиртириб, ундан сўрадилар, у қаттиқ қасам ичиб, бундай қилмаганини (айтди) ва: «Зайд Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ёлғон айтди» деди. (Зайд) айтди: улар айтган нарсадан кўнглимга қаттиқ (алам) тушди, ҳатто Аллаҳ мени тасдиқлаб: «Мунофиқлар сенга келганда...» (оятини) нозил қилди. (Зайд) айтди: сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам улар учун истиғфор сўраш учун уларни чақирдилар, улар эса бошларини бурдилар. Унинг сўзи: «Гўё улар суяб қўйилган ёғочлардир». Ва у: «Улар энг келишган эркаклар эдилар» деди.