حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ الضَّبِّيُّ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ أَبِي شَيْبَةَ - قَالَ ابْنُ عَبْدَةَ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرٍو، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرًا، يَقُولُ أَتَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَبْرَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أُبَىٍّ فَأَخْرَجَهُ مِنْ قَبْرِهِ فَوَضَعَهُ عَلَى رُكْبَتَيْهِ وَنَفَثَ عَلَيْهِ مِنْ رِيقِهِ وَأَلْبَسَهُ قَمِيصَهُ فَاللَّهُ أَعْلَمُ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Аҳмад ибн Абда Заббий ҳадис айтдилар — матн ибн Абу Шайбаники — ибн Абда: «хабар берди» деди, қолган иккиси: «ҳадис айтди» дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна Амрдан (ҳадис айтди)ки, у Жобирнинг шундай деганини эшитган: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Абдуллаҳ ибн Убаййнинг қабрига келдилар ва уни қабридан чиқариб, икки тиззалари устига қўйдилар, унга сўлакларидан пуркадилар ва унга кўйлакларини кийдирдилар. Аллаҳу аълам (Аллаҳ яхшироқ билувчи).