حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ مُكْرَمٍ، حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ قَيْسَ بْنَ سَعْدٍ، يُحَدِّثُ عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِالْجِعْرَانَةِ وَقَدْ أَحْرَمَ بِعُمْرَةٍ وَعَلَيْهِ جُبَّةٌ وَهُوَ مُصَفِّرٌ لِحْيَتَهُ وَرَأْسَهُ وَسَاقَ هَذَا الْحَدِيثَ .
Бизга Уқба ибн Мукрам ривоят қилди, бизга Ваҳб ибн Жарийр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилиб деди: Мен Қайс ибн Саъднинг Атодан, у Сафвон ибн Яъло ибн Умайядан, у отасидан ривоят қилаётганини эшитдим: бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига Жиъронага келди, у умрага эҳром боғлаган эди, устида жубба бор эди ва соқолини ҳамда бошини сариққа бўяган эди — ва у ушбу ҳадисни давом эттирди.