حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ فَارِسٍ، أَنَّ الْحَكَمَ بْنَ نَافِعٍ، حَدَّثَهُمْ حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، حَدَّثَنِي حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ بَعَثَنِي أَبُو بَكْرٍ فِيمَنْ يُؤَذِّنُ يَوْمَ النَّحْرِ بِمِنًى أَنْ لاَ يَحُجَّ بَعْدَ الْعَامِ مُشْرِكٌ وَلاَ يَطُوفَ بِالْبَيْتِ عُرْيَانٌ وَيَوْمُ الْحَجِّ الأَكْبَرِ يَوْمُ النَّحْرِ وَالْحَجُّ الأَكْبَرُ الْحَجُّ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Форис ривоят қилдики, Ҳакам ибн Нофиъ уларга ривоят қилди, бизга Шуайб Зуҳрийдан ривоят қилди, менга Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ривоят қилдики, Абу Ҳурайра деди: Абу Бакр мени Наҳр кунида Минода нидо қилувчилар қаторида юбордики: Бу йилдан кейин бирор мушрик ҳаж қилмасин, Байтни ҳеч ким яланғоч тавоф қилмасин, Ҳажжи акбар (улуғ ҳаж) куни Наҳр кунидир ва Ҳажжи акбар — бу ҳаждир.