حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ بَحْرٍ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَفَاضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ آخِرِ يَوْمِهِ حِينَ صَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ رَجَعَ إِلَى مِنًى فَمَكَثَ بِهَا لَيَالِيَ أَيَّامِ التَّشْرِيقِ يَرْمِي الْجَمْرَةَ إِذَا زَالَتِ الشَّمْسُ كُلَّ جَمْرَةٍ بِسَبْعِ حَصَيَاتٍ يُكَبِّرُ مَعَ كُلِّ حَصَاةٍ وَيَقِفُ عِنْدَ الأُولَى وَالثَّانِيَةِ فَيُطِيلُ الْقِيَامَ وَيَتَضَرَّعُ وَيَرْمِي الثَّالِثَةَ وَلاَ يَقِفُ عِنْدَهَا .
Бизга Али ибн Баҳр ва Абдуллаҳ ибн Саъийд — маъно бир — иккаласи ривоят қилиб дедилар: Бизга Абу Холид Аҳмар Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Абдураҳмон ибн Қосимдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилдики, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кунининг охирида, пешин намозини ўқиганида, ифоза тавофини қилди, кейин Минога қайтди ва ташриқ кунларининг кечаларида у ерда турди. Қуёш оғганда ҳар бир Жамрага етти тошдан тош отар, ҳар бир тош билан такбир айтар, биринчи ва иккинчи Жамра ёнида тўхтаб, қиёмни узайтириб, тазарру қилар, учинчисига тош отиб, унинг ёнида тўхтамас эди.