حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ جِبْرِيلَ الْبَغْدَادِيُّ، أَخْبَرَنَا يَزِيدُ، أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ مُسْلِمِ بْنِ رُومَانَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَعْطَى فِي صَدَاقِ امْرَأَةٍ مِلْءَ كَفَّيْهِ سَوِيقًا أَوْ تَمْرًا فَقَدِ اسْتَحَلَّ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ عَنْ صَالِحِ بْنِ رُومَانَ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ مَوْقُوفًا وَرَوَاهُ أَبُو عَاصِمٍ عَنْ صَالِحِ بْنِ رُومَانَ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ قَالَ كُنَّا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَسْتَمْتِعُ بِالْقُبْضَةِ مِنَ الطَّعَامِ عَلَى مَعْنَى الْمُتْعَةِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ ابْنُ جُرَيْجٍ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ عَلَى مَعْنَى أَبِي عَاصِمٍ .
Бизга Ишоқ ибн Жибрил ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Язид хабар берди, бизга Муса ибн Муслим ибн Румон Абуз-Зубайрдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан хабар берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким аёлнинг маҳрига икки кафт тўла савиқ (талқон) ёки хурмо берса, (уни ўзига) ҳалол қилибди» дедилар. Абу Довуд деди: Уни Абдурраҳмон ибн Маҳдий Солиҳ ибн Румондан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан мавқуф (саҳобада тўхтаган) тарзда ривоят қилди. Ва уни Абу Осим Солиҳ ибн Румондан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди. (Жобир) деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам даврида муъта маъносида бир ҳовуч таом билан фойдаланардик. Абу Довуд деди: Уни Ибн Журайж Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан Абу Осимнинг маъносида ривоят қилди.