حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ، بِهَذَا الْحَدِيثِ قَالَ " حَتَّى يَسْتَبْرِئَهَا بِحَيْضَةٍ " . زَادَ فِيهِ { بِحَيْضَةٍ وَهُوَ وَهَمٌ مِنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، وَهُوَ صَحِيحٌ فِي حَدِيثِ أَبِي سَعِيدٍ زَادَ } " وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يَرْكَبْ دَابَّةً مِنْ فَىْءِ الْمُسْلِمِينَ حَتَّى إِذَا أَعْجَفَهَا رَدَّهَا فِيهِ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يَلْبَسْ ثَوْبًا مِنْ فَىْءِ الْمُسْلِمِينَ حَتَّى إِذَا أَخْلَقَهُ رَدَّهُ فِيهِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ الْحَيْضَةُ لَيْسَتْ بِمَحْفُوظَةٍ وَهُوَ وَهَمٌ مِنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ .
Бизга Саид ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, ибн Ишоқдан, шу ҳадис билан, у деди: «...уни бир ҳайз билан истибро қилмагунча.» Унга ‹бир ҳайз билан› қўшимча қилди — бу Абу Муовиянинг хатосидир, у Абу Саиднинг ҳадисида саҳиҳдир. Қўшимча қилди: «Ким Аллаҳга ва Охират кунига иймон келтирса, мусулмонларнинг файидан (ўлжасидан) бўлган уловга миниб, уни ориқлатгач қайтариб бермасин; ва ким Аллаҳга ва Охират кунига иймон келтирса, мусулмонларнинг файидан бўлган кийимни кийиб, уни эскиртгач қайтариб бермасин.» Абу Довуд деди: ‹Бир ҳайз› (зиёдаси) маҳфуз эмас, у Абу Муовиянинг хатосидир.