حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي مَرْزُوقٍ، عَنْ حَنَشٍ الصَّنْعَانِيِّ، عَنْ رُوَيْفِعِ بْنِ ثَابِتٍ الأَنْصَارِيِّ، قَالَ قَامَ فِينَا خَطِيبًا قَالَ أَمَا إِنِّي لاَ أَقُولُ لَكُمْ إِلاَّ مَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ يَوْمَ حُنَيْنٍ قَالَ " لاَ يَحِلُّ لاِمْرِئٍ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ أَنْ يَسْقِيَ مَاءَهُ زَرْعَ غَيْرِهِ " . يَعْنِي إِتْيَانَ الْحَبَالَى " وَلاَ يَحِلُّ لاِمْرِئٍ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ أَنْ يَقَعَ عَلَى امْرَأَةٍ مِنَ السَّبْىِ حَتَّى يَسْتَبْرِئَهَا وَلاَ يَحِلُّ لاِمْرِئٍ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ أَنْ يَبِيعَ مَغْنَمًا حَتَّى يُقْسَمَ " .
Бизга ан-Нуфайлий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Салама ривоят қилди, Муҳаммад ибн Ишоқдан, менга Язид ибн Абу Ҳабиб ривоят қилди, Абу Марзуқдан, у Ҳанаш ас-Санъонийдан, у Рувайфиъ ибн Собит ал-Ансорийдан ривоят қилди: у орамизда хутба қилиб туриб деди: «Билингки, мен сизларга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Ҳунайн куни айтганидан бошқа нарсани айтмайман, у деди: ‹Аллаҳга ва Охират кунига иймон келтирган кишига ўз сувини бошқанинг экинига қуйиши (яъни ҳомиладор асираларга яқинлик қилиши) ҳалол эмас; Аллаҳга ва Охират кунига иймон келтирган кишига асира аёлни истибро қилмагунча (бўшлигини билмагунча) унга яқинлик қилиши ҳалол эмас; Аллаҳга ва Охират кунига иймон келтирган кишига ўлжани тақсимланмагунча сотиши ҳалол эмас.›»