حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لَوْ أَنَّ أَحَدَكُمْ إِذَا أَرَادَ أَنْ يَأْتِيَ أَهْلَهُ قَالَ بِسْمِ اللَّهِ اللَّهُمَّ جَنِّبْنَا الشَّيْطَانَ وَجَنِّبِ الشَّيْطَانَ مَا رَزَقْتَنَا ثُمَّ قُدِّرَ أَنْ يَكُونَ بَيْنَهُمَا وَلَدٌ فِي ذَلِكَ لَمْ يَضُرَّهُ شَيْطَانٌ أَبَدًا " .
Бизга Муҳаммад ибн Ийсо ривоят қилди: Бизга Жарийр Мансурдан, у Солим ибн Абу Жаъддан, у Курайбдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Агар сизлардан бири аҳлига (хотинига) яқинлашмоқчи бўлганда: ‹Бисмиллаҳ. Аллаҳим, бизни шайтондан узоқ қил ва Сен бизга ато қиладиганни ҳам шайтондан узоқ қил,› деса, сўнгра улар иккаласи орасида фарзанд бўлиши тақдир қилинса, унга шайтон ҳеч қачон зарар етказа олмайди.»