حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، - قَالَ عُثْمَانُ حَدَّثَنَا وَقَالَ ابْنُ الْعَلاَءِ، أَخْبَرَنَا - أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ مَنْ شَاءَ لاَعَنْتُهُ لأُنْزِلَتْ سُورَةُ النِّسَاءِ الْقُصْرَى بَعْدَ الأَرْبَعَةِ الأَشْهُرِ وَعَشْرًا .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Муҳаммад ибн ал-Алў ривоят қилдилар - Усмон ‹ҳаддасано› деди, Ибн ал-Алў эса ‹ахбарано› деди - Абу Муовия, бизга ал-Аъмаш Муслимдан, у Масруқдан, у Абдуллаҳдан ривоят қилди. У айтди: ‹Ким хоҳласа, у билан лаънатлашаман (мубоҳала қиламан): қисқа Нисо (Талоқ) сураси тўрт ою ўн кун (ояти) дан кейин нозил қилинган›.