حَدَّثَنَا حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ الْحَضْرَمِيُّ، حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، حَدَّثَنِي بَحِيرٌ، عَنْ خَالِدِ بْنِ مَعْدَانَ، عَنْ أَبِي بَحْرِيَّةَ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ : " الْغَزْوُ غَزْوَانِ فَأَمَّا مَنِ ابْتَغَى وَجْهَ اللَّهِ، وَأَطَاعَ الإِمَامَ، وَأَنْفَقَ الْكَرِيمَةَ، وَيَاسَرَ الشَّرِيكَ، وَاجْتَنَبَ الْفَسَادَ، فَإِنَّ نَوْمَهُ وَنَبْهَهُ أَجْرٌ كُلُّهُ وَأَمَّا مَنْ غَزَا فَخْرًا وَرِيَاءً وَسُمْعَةً، وَعَصَى الإِمَامَ، وَأَفْسَدَ فِي الأَرْضِ، فَإِنَّهُ لَمْ يَرْجِعْ بِالْكَفَافِ " .
Бизга Ҳайва ибн Шурайҳ ал-Ҳазрамий ривоят қилди, бизга Бақийя ривоят қилди, менга Баҳир Холид ибн Маъдондан, у Абу Баҳрийядан, у Муоз ибн Жабалдан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у деди: «Ғазот икки хилдир: ким Аллаҳнинг юзини (ризосини) истаб, имомга итоат қилиб, энг қимматлисини сарфлаб, шеригига енгиллик қилиб, фасоддан сақланган бўлса — унинг ухлаши ҳам, уйғоқлиги ҳам ҳаммаси ажрдир. Ким эса мақтаниш, риё ва шуҳрат учун ғазот қилиб, имомга итоатсизлик қилиб, ерда фасод қилса — у (ҳатто савоб-гуноҳи) тенг бўлиб ҳам қайтмайди.»