حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامٍ، حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ يَمِينَ اللَّهِ مَلأَى لاَ يَغِيضُهَا نَفَقَةٌ سَحَّاءُ اللَّيْلَ وَالنَّهَارَ، أَرَأَيْتُمْ مَا أَنْفَقَ مُنْذُ خَلَقَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ فَإِنَّهُ لَمْ يَنْقُصْ مَا فِي يَمِينِهِ، وَعَرْشُهُ عَلَى الْمَاءِ وَبِيَدِهِ الأُخْرَى الْفَيْضُ ـ أَوِ الْقَبْضُ ـ يَرْفَعُ وَيَخْفِضُ ".
Абу Ҳурайра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): Деди: "Албатта Аллаҳнинг ямини (ўнг қўли) тўладир, уни (ҳеч бир) нафақа камайтирмайди; у кеча-кундуз (ризқ) сочувчидир. Айтинглар-чи, У осмонлар ва ерни яратгандан бери қанча сарфлади — албатта бу Унинг ямини(ўнг қўли)дагини камайтирмади. Унинг Арши сув узра(дир), бошқа қўлида эса файз (инъом) — ёки: қабз (ушлаш) — (бўлиб), у кўтаради ва пасайтиради."