حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَمِينُ الرَّحْمَنِ مَلأَى سَحَّاءُ لاَ يَغِيضُهَا اللَّيْلُ وَالنَّهَارُ قَالَ أَرَأَيْتُمْ مَا أَنْفَقَ مُنْذُ خَلَقَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ فَإِنَّهُ لَمْ يَغِضْ مَا فِي يَمِينِهِ وَعَرْشُهُ عَلَى الْمَاءِ وَبِيَدِهِ الأُخْرَى الْمِيزَانُ يَرْفَعُ وَيَخْفِضُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهَذَا الْحَدِيثُ فِي تَفْسِيرِ هَذِهِ الآيَةِ : ( وَقََالَتِ الْيَهُودُ يَدُ اللَّهِ مَغْلُولَةٌ غُلَّتْ أَيْدِيهِمْ وَلُعِنُوا بِمَا قَالُوا بَلْ يَدَاهُ مَبْسُوطَتَانِ يُنْفِقُ كَيْفَ يَشَاءُ ) وَهَذَا حَدِيثٌ قَدْ رَوَتْهُ الأَئِمَّةُ نُؤْمِنُ بِهِ كَمَا جَاءَ مِنْ غَيْرِ أَنْ يُفَسَّرَ أَوْ يُتَوَهَّمَ هَكَذَا قَالَ غَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ مِنْهُمُ الثَّوْرِيُّ وَمَالِكُ بْنُ أَنَسٍ وَابْنُ عُيَيْنَةَ وَابْنُ الْمُبَارَكِ إِنَّهُ تُرْوَى هَذِهِ الأَشْيَاءُ وَيُؤْمَنُ بِهَا وَلاَ يُقَالُ كَيْفَ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ишоқ хабар берди, Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (ривоятки), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ар-Раҳмоннинг ўнг (қўли) тўла, сахий (саховатли)дир, уни кечаю кундуз камайтира олмайди. У: «Осмонлар ва ерни яратганидан бери (Аллаҳ) қанча инфоқ қилганини кўрдингизми? Албатта, Унинг ўнг (қўли)даги нарса камаймади, Унинг Арши сув устида эди, иккинчи қўлида эса тарози бўлиб, (у) кўтаради ва пасайтиради (ризқни)»,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадис мана бу оятнинг тафсиридадир: «Яҳудийлар: «Аллаҳнинг қўли боғлиқ (бахил)дир,» дейишди. (Аксинча,) уларнинг қўллари боғлансин ва айтган (сўзлари) сабабли лаънатлансинлар. Йўқ, Унинг иккала қўли очиқдир, қандай хоҳласа шундай инфоқ қилади» (Моида сураси, 64). Бу ҳадисни имомлар ривоят қилишган, биз унга келганидек, уни тафсир қилмасдан ёки (бирор маъно) тахмин қилмасдан иймон келтирамиз. Имомлардан бир нечтаси — улар орасида ас-Саврий, Молик ибн Анас, Ибн Уяйна ва Ибн ал-Муборак — шундай дейишган: «Бу (сифат)лар ривоят қилинади ва уларга иймон келтирилади, лекин «қандай?» деб сўралмайди».