حَدَّثَنِي الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا قَفَلَ مِنْ غَزْوٍ أَوْ حَجٍّ أَوْ عُمْرَةٍ يُكَبِّرُ عَلَى كُلِّ شَرَفٍ مِنَ الأَرْضِ ثَلاَثَ تَكْبِيرَاتٍ وَيَقُولُ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ آيِبُونَ تَائِبُونَ عَابِدُونَ سَاجِدُونَ لِرَبِّنَا حَامِدُونَ صَدَقَ اللَّهُ وَعْدَهُ وَنَصَرَ عَبْدَهُ وَهَزَمَ الأَحْزَابَ وَحْدَهُ " .
Менга ал-Қаънабий Моликдан, у Нофиъдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ғазотдан, ҳаждан ёки умрадан қайтаётганларида ернинг ҳар бир баландлигида уч марта такбир айтар ва шундай дердилар: «Ла илаҳа иллаллаҳ, ваҳдаҳу ла шарика лаҳ, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамду ва ҳува ала кулли шайъин қодир. (Биз) қайтгувчи, тавба қилгувчи, ибодат қилгувчи, сажда қилгувчи, Роббимизга ҳамд айтгувчимиз. Аллаҳ ваъдасини рост қилди, бандасига нусрат берди ва аҳзобни (иттифоқ тузган қабилаларни) ёлғиз Ўзи тор-мор қилди».