حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُقَاتِلٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمٍ، وَنَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا قَفَلَ مِنَ الْغَزْوِ، أَوِ الْحَجِّ، أَوِ الْعُمْرَةِ، يَبْدَأُ فَيُكَبِّرُ ثَلاَثَ مِرَارٍ ثُمَّ يَقُولُ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ، وَهْوَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ، آيِبُونَ تَائِبُونَ عَابِدُونُ سَاجِدُونَ، لِرَبِّنَا حَامِدُونَ، صَدَقَ اللَّهُ وَعْدَهُ، وَنَصَرَ عَبْدَهُ، وَهَزَمَ الأَحْزَابَ وَحْدَهُ ".
Муҳаммад ибн Муқотил бизга айтди, Абдуллаҳ бизга хабар берди, Мусо ибн Уқба бизга хабар берди, Солим ва Нофидан, Абдуллаҳ розияллаҳу анҳудан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ғазот, ҳаж ёки умрадан қайтганида, (аввал) бошлаб уч марта такбир айтар, сўнг: «Ло илаҳа иллаллаҳ, ёлғиз Ўзи, Унинг шериги йўқ; мулк Унга хосдир, ҳамд Унга хосдир ва У ҳар нарсага қодирдир; (биз) қайтувчилар, тавба қилувчилар, ибодат қилувчилар, сажда қилувчилармиз, Роббимизга ҳамд айтувчилармиз; Аллаҳ ваъдасига содиқ бўлди, Ўз бандасига нусрат берди ва Аҳзобни ёлғиз Ўзи мағлуб қилди», дер эди.