حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ لَمَّا رَجَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْخَنْدَقِ وَوَضَعَ السِّلاَحَ وَاغْتَسَلَ، أَتَاهُ جِبْرِيلُ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ فَقَالَ قَدْ وَضَعْتَ السِّلاَحَ وَاللَّهِ مَا وَضَعْنَاهُ، فَاخْرُجْ إِلَيْهِمْ. قَالَ " فَإِلَى أَيْنَ ". قَالَ هَا هُنَا، وَأَشَارَ إِلَى بَنِي قُرَيْظَةَ، فَخَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَيْهِمْ.
Абдуллаҳ ибн Абу Шайба менга айтди, Ибн Нумайр бизга айтди, Ҳишомдан, отасидан, Оиша розияллаҳу анҳодан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Хандақдан қайтиб, қуролни қўйган ва ғусл қилган пайтда, унга Жибрил алайҳиссалом келди ва: «Сен қуролни қўйдингми? Аллаҳга қасам, биз уни қўймадик; уларга томон чиқ», деди. У: «Қаерга?», деди. (Жибрил): «Мана бу ерга», деди ва Бану Қурайзага ишора қилди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга томон чиқди.