حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، ح . وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ الْقَطَّانُ - عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَفَلَ مِنَ الْجُيُوشِ أَوِ السَّرَايَا أَوِ الْحَجِّ أَوِ الْعُمْرَةِ إِذَا أَوْفَى عَلَى ثَنِيَّةٍ أَوْ فَدْفَدٍ كَبَّرَ ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ آيِبُونَ تَائِبُونَ عَابِدُونَ سَاجِدُونَ لِرَبِّنَا حَامِدُونَ صَدَقَ اللَّهُ وَعْدَهُ وَنَصَرَ عَبْدَهُ وَهَزَمَ الأَحْزَابَ وَحْدَهُ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ Нофидан, у Ибн Умардан ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Убайдуллаҳ ибн Саид — лафз уники — ривоят қилди, бизга Яҳё — у ал-Қаттон — Убайдуллаҳдан, у Нофидан, у Абдуллаҳ ибн Умардан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўшинлардан ёки сарийялардан (кичик отрядлардан) ёки ҳаждан ёки умрадан қайтганда, бирор довонга ёки баландликка кўтарилса, уч марта такбир айтар, сўнг: «Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, У ёлғиз, шериги йўқ; мулк Уники, ҳамд Уники ва У ҳар нарсага қодирдир. (Биз) қайтгувчилар, тавба қилувчилар, ибодат қилувчилар, сажда қилувчилар, Роббимизга ҳамд айтувчилармиз. Аллаҳ ваъдасини рост қилди, бандасига ёрдам берди ва гуруҳларни (аҳзобни) ёлғиз Ўзи мағлуб этди» дерди.