حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، ح وَحَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ الْمَهْرِيُّ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، ح وَحَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا صَفْوَانُ بْنُ عِيسَى، - وَهَذَا لَفْظُ حَدِيثِهِ - كُلُّهُمْ عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ، قَالَ كَانَ فِيمَا احْتَجَّ بِهِ عُمَرُ رضى الله عنه أَنَّهُ قَالَ كَانَتْ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثُ صَفَايَا بَنُو النَّضِيرِ وَخَيْبَرُ وَفَدَكُ فَأَمَّا بَنُو النَّضِيرِ فَكَانَتْ حُبْسًا لِنَوَائِبِهِ وَأَمَّا فَدَكُ فَكَانَتْ حُبْسًا لأَبْنَاءِ السَّبِيلِ وَأَمَّا خَيْبَرُ فَجَزَّأَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثَةَ أَجْزَاءٍ جُزْءَيْنِ بَيْنَ الْمُسْلِمِينَ وَجُزْءًا نَفَقَةً لأَهْلِهِ فَمَا فَضَلَ عَنْ نَفَقَةِ أَهْلِهِ جَعَلَهُ بَيْنَ فُقَرَاءِ الْمُهَاجِرِينَ .
Бизга Ҳишом ибн Аммор ривоят қилди, бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, (ҳ) ва бизга Сулаймон ибн Довуд ал-Маҳрий ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Абдулазиз ибн Муҳаммад хабар берди, (ҳ) ва бизга Наср ибн Алий ривоят қилди, бизга Сафвон ибн Ийсо ривоят қилди — бу унинг ҳадиси лафзидир — ҳаммаси Усома ибн Зайддан, у Зуҳрийдан, у Молик ибн Авс ибн Ҳадасондан: У деди: Умар розияллаҳу анҳу далил келтирган нарсалар орасида шу бор эдики, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга учта сафий (танланган мол) бор эди: Бану Назир, Хайбар ва Фадак. Бану Назир унинг эҳтиёжлари учун сақланарди (вақф эди), Фадак йўловчилар (йўл ўғиллари) учун сақланарди, Хайбарни эса Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уч қисмга бўлди: икки қисм мусулмонлар орасида, бир қисм аҳлига нафақа эди. Аҳлининг нафақасидан ортгани эса муҳожир фақирлар орасида тақсимланди.