حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا زَيْدٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْحُبَابِ - ح وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو صَفْوَانَ، - يَعْنِي الْمَرْوَانِيَّ - عَنْ أُسَامَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، - الْمَعْنَى - أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَرَّ عَلَى حَمْزَةَ وَقَدْ مُثِّلَ بِهِ فَقَالَ " لَوْلاَ أَنْ تَجِدَ صَفِيَّةُ فِي نَفْسِهَا لَتَرَكْتُهُ حَتَّى تَأْكُلَهُ الْعَافِيَةُ حَتَّى يُحْشَرَ مِنْ بُطُونِهَا " . وَقَلَّتِ الثِّيَابُ وَكَثُرَتِ الْقَتْلَى فَكَانَ الرَّجُلُ وَالرَّجُلاَنِ وَالثَّلاَثَةُ يُكَفَّنُونَ فِي الثَّوْبِ الْوَاحِدِ - زَادَ قُتَيْبَةُ - ثُمَّ يُدْفَنُونَ فِي قَبْرٍ وَاحِدٍ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْأَلُ " أَيُّهُمْ أَكْثَرُهُمْ قُرْآنًا " . فَيُقَدِّمُهُ إِلَى الْقِبْلَةِ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Зайд — яъни ибнул-Ҳубоб — ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Абу Сафвон — яъни ал-Марвоний — Усомадан, у Зуҳрийдан, у Анас ибн Моликдан — маъно жиҳатидан — ривоят қилдики: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Ҳамзанинг ёнидан ўтдилар, у эса (аъзолари кесилиб) маслсиқланган эди. У: «Агар Сафийя ўзида (ғам) топмаслигини (ўйламаганимда), уни қолдириб қўярдим, токи йиртқич ҳайвонлар уни еб, қиёматда уларнинг қорнидан тирилиб чиққунча» дедилар. Кийимлар оз, ўлдирилганлар кўп эди, шу сабабли бир киши, икки киши ва уч киши битта кийимга кафанланарди — Қутайба зиёда қилди — сўнг улар битта қабрга дафн этиларди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уларнинг қайсиси Қуръанни кўпроқ (биларди)?» деб сўрардилар ва уни қиблага (яқин) олдинга қўярдилар.