حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - يَعْنِي ابْنَ جَعْفَرٍ - عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَنْطَلِقَ إِلَى أَرْضِ النَّجَاشِيِّ فَذَكَرَ حَدِيثَهُ قَالَ النَّجَاشِيُّ أَشْهَدُ أَنَّهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَّهُ الَّذِي بَشَّرَ بِهِ عِيسَى ابْنُ مَرْيَمَ وَلَوْلاَ مَا أَنَا فِيهِ مِنَ الْمُلْكِ لأَتَيْتُهُ حَتَّى أَحْمِلَ نَعْلَيْهِ .
Бизга Аббод ибн Мусо ривоят қилди, бизга Исмоил — яъни ибн Жаъфар — Исроилдан, у Абу Ишоқдан, у Абу Бурдадан, у отасидан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни Нажошийнинг ерига кетишимизни буюрди. Сўнг у ўз ҳадисини зикр қилди (ва шундай) деди: Нажоший деди: «Мен гувоҳлик бераманки, у Расулуллаҳдир ва у Исо ибн Марям башорат берган зотдир. Агар мен бу мулк (салтанат) ичида бўлмаганимда эди, унинг ҳузурига бориб, ҳатто унинг кавушларини кўтарар эдим».