حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ الرَّبِيعِ، حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ قَالَ ابْنُ إِسْحَاقَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، فِي قِصَّتِهِ قَالَ قُلْتُ : يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ مِنْ تَوْبَتِي إِلَى اللَّهِ أَنْ أَخْرُجَ مِنْ مَالِي كُلِّهِ إِلَى اللَّهِ وَإِلَى رَسُولِهِ صَدَقَةً . قَالَ : " لاَ " . قُلْتُ : فَنِصْفَهُ . قَالَ : " لاَ " . قُلْتُ : فَثُلُثَهُ . قَالَ : " نَعَمْ " . قُلْتُ : فَإِنِّي سَأُمْسِكُ سَهْمِي مِنْ خَيْبَرَ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ҳасан ибн Робиъ ривоят қилди, бизга Ибн Идрис ривоят қилди, у деди: Ибн Ишоқ деди: менга Зуҳрий, Абдурраҳмон ибн Абдуллаҳ ибн Каъбдан, у отасидан, у бобосидан унинг қиссасида ривоят қилиб деди: мен дедим: «Ё Расулуллаҳ, Аллаҳга тавбамнинг бир белгиси шуки, мен бутун молимни Аллаҳ ва Унинг Расулига садақа қилиб чиқарай». У деди: «Йўқ». Мен дедим: «Ундай бўлса, ярмини». У деди: «Йўқ». Мен дедим: «Ундай бўлса, учдан бирини». У деди: «Ҳа». Мен дедим: «Мен Хайбардаги улушимни сақлаб қоламан».