أَخْبَرَنَا يُوسُفُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا لَيْثُ بْنُ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ سَمِعْتُ كَعْبَ بْنَ مَالِكٍ، يُحَدِّثُ حَدِيثَهُ حِينَ تَخَلَّفَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي غَزْوَةِ تَبُوكَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ مِنْ تَوْبَتِي أَنْ أَنْخَلِعَ مِنْ مَالِي صَدَقَةً إِلَى اللَّهِ وَإِلَى رَسُولِهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمْسِكْ عَلَيْكَ مَالَكَ فَهُوَ خَيْرٌ لَكَ " . قُلْتُ فَإِنِّي أُمْسِكُ عَلَىَّ سَهْمِي الَّذِي بِخَيْبَرَ .
Бизга Юсуф ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Лайс ибн Саъд ривоят қилди, у деди: менга Уқайл ривоят қилди, Ибн Шиҳобдан, у деди: менга Абдурраҳмон ибн Абдуллаҳ ибн Каъб ривоят қилдики, Абдуллаҳ ибн Каъб ибн Молик айтди: мен Каъб ибн Моликнинг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан Табук ғазотида ортда қолиб қолган пайтидаги воқеасини ҳикоя қилаётганини эшитдим. (У деди:) «Эй Аллаҳнинг Расули, тавбамнинг (бир белгиси) шуки, мен мол-мулкимдан Аллаҳ ва Унинг Расулига садақа қилиб воз кечаман,» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Молингни ўзингда сақлаб қол, бу сен учун яхшироқдир,» дедилар. Мен: «Ундай бўлса, Хайбардаги улушимни ўзимга сақлаб қоламан,» дедим.