أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْدَانَ بْنِ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ أَعْيَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْقِلٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ، عَنْ عَمِّهِ، عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبِي كَعْبَ بْنَ مَالِكٍ، يُحَدِّثُ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ إِنَّمَا نَجَّانِي بِالصِّدْقِ وَإِنَّ مِنْ تَوْبَتِي أَنْ أَنْخَلِعَ مِنْ مَالِي صَدَقَةً إِلَى اللَّهِ وَإِلَى رَسُولِهِ . فَقَالَ " أَمْسِكْ عَلَيْكَ بَعْضَ مَالِكَ فَهُوَ خَيْرٌ لَكَ " . قُلْتُ فَإِنِّي أُمْسِكُ سَهْمِي الَّذِي بِخَيْبَرَ .
Бизга Муҳаммад ибн Маъдон ибн Исо хабар бериб, деди: бизга ал-Ҳасан ибн Аъян ривоят қилди, у деди: бизга Маъқил ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у деди: менга Абдурраҳмон ибн Абдуллаҳ ибн Каъб хабар берди, ўз амакиси Убайдуллаҳ ибн Каъбдан, у деди: мен отам Каъб ибн Моликнинг ҳикоя қилаётганини эшитдим, у деди: «Эй Аллаҳнинг Расули, албатта Аллаҳ азза ва жалла мени фақат ростгўйлигим билан нажот берган, тавбамнинг (бир белгиси) шуки, мен мол-мулкимдан Аллаҳ ва Унинг Расулига садақа қилиб воз кечаман,» дедим. Шунда У: «Молингнинг бир қисмини ўзингда сақлаб қол, бу сен учун яхшироқдир,» дедилар. Мен: «Ундай бўлса, Хайбардаги улушимни сақлаб қоламан,» дедим.