حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ الْجَرْجَرَائِيُّ، حِبِّي حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، حَدَّثَنِي حَسَّانُ بْنُ عَطِيَّةَ، حَدَّثَنِي أَبُو الأَشْعَثِ الصَّنْعَانِيُّ، حَدَّثَنِي أَوْسُ بْنُ أَوْسٍ الثَّقَفِيُّ، سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ غَسَّلَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَاغْتَسَلَ ثُمَّ بَكَّرَ وَابْتَكَرَ وَمَشَى وَلَمْ يَرْكَبْ وَدَنَا مِنَ الإِمَامِ فَاسْتَمَعَ وَلَمْ يَلْغُ كَانَ لَهُ بِكُلِّ خُطْوَةٍ عَمَلُ سَنَةٍ أَجْرُ صِيَامِهَا وَقِيَامِهَا " .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим ал-Жаржароий — менинг дўстим — ривоят қилди, бизга Ибн ал-Муборак ривоят қилди, Авзўийдан, менга Ҳассон ибн Атийя ривоят қилди, менга Абул-Ашъас ас-Санъоний ривоят қилди, менга Авс ибн Авс ас-Сақафий ривоят қилди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитдим: «Ким жума куни бошини ювиб, ғусл қилиб, сўнг эрта йўлга чиқиб, намознинг аввалида ҳозир бўлиб, пиёда юриб, уловга минмай, имомга яқинлашиб, қулоқ солиб, беҳуда гапирмаса, унга ҳар бир қадамига бир йиллик амалнинг — унинг рўзаси ва қиёми ажрининг савоби бўлади».