حَدَّثَنَا خُشَيْشُ بْنُ أَصْرَمَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ هِنْدٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا سُفْيَانَ رَجُلٌ مُمْسِكٌ فَهَلْ عَلَىَّ مِنْ حَرَجٍ أَنْ أُنْفِقَ عَلَى عِيَالِهِ مِنْ مَالِهِ بِغَيْرِ إِذْنِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ حَرَجَ عَلَيْكِ أَنْ تُنْفِقِي عَلَيْهِمْ بِالْمَعْرُوفِ " .
Бизга Хушайш ибн Асрам ривоят қилди, бизга Абдураззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилдики, у: Ҳинд Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: Эй Расулуллаҳ, албатта, Абу Суфён (қўли) ёпиқ (бахил) кишидир. Унинг молидан, унинг изнисиз оиласига сарф қилсам, менга гуноҳ бўладими? деди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уларга маъруф (яхшилик) билан сарф қилишингда сенга гуноҳ йўқдир» деди.