حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنِ الْوَلِيدِ، - يَعْنِي ابْنَ كَثِيرٍ - عَنْ أَبِي مَالِكِ بْنِ ثَعْلَبَةَ، عَنْ أَبِيهِ، ثَعْلَبَةَ بْنِ أَبِي مَالِكٍ أَنَّهُ سَمِعَ كُبَرَاءَهُمْ، يَذْكُرُونَ أَنَّ رَجُلاً، مِنْ قُرَيْشٍ كَانَ لَهُ سَهْمٌ فِي بَنِي قُرَيْظَةَ فَخَاصَمَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَهْزُورٍ - يَعْنِي السَّيْلَ الَّذِي يَقْتَسِمُونَ مَاءَهُ - فَقَضَى بَيْنَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّ الْمَاءَ إِلَى الْكَعْبَيْنِ لاَ يَحْبِسُ الأَعْلَى عَلَى الأَسْفَلِ .
Бизга Муҳаммад ибнул-Ало ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, у ал-Валид — яъни ибн Касир — дан, у Абу Молик ибн Саълабадан, у отаси Саълаба ибн Абу Моликдан ривоят қилдики, у ўзларининг катталаридан эшитди: улар зикр қилар эдиларки, Қурайшдан бир кишининг Бану Қурайзада улуши (ери) бор эди. У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурида Маҳзур — яъни улар сувини тақсимлайдиган сел — ҳақида даъволашди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам улар ўртасида ҳукм қилдиларки, сув икки тўпиққа (етгунча тўсилади), юқоридаги (ер) пастдагини (сувдан) тўсмайди.