حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كُنْتُ سَاقِيَ الْقَوْمِ حَيْثُ حُرِّمَتِ الْخَمْرُ فِي مَنْزِلِ أَبِي طَلْحَةَ وَمَا شَرَابُنَا يَوْمَئِذٍ إِلاَّ الْفَضِيخُ فَدَخَلَ عَلَيْنَا رَجُلٌ فَقَالَ إِنَّ الْخَمْرَ قَدْ حُرِّمَتْ وَنَادَى مُنَادِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْنَا هَذَا مُنَادِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Сулаймон ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд Собитдан, у Анасдан ривоят қилди. У айтди: хамр Абу Талҳанинг уйида тақиқланган пайтда мен қавмнинг соқийси (ичимлик қуювчиси) эдим. Ўша куни ичимлигимиз фақат фазих (етилмаган хурмодан тайёрланган ичимлик) эди. Олдимизга бир киши кириб деди: «Хамр тақиқланди» ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг жарчиси жар солди. Биз: «Бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг жарчисидир», дедик.