حَدَّثَنَا زَيَادُ بْنُ يَحْيَى الْحَسَّانِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو بَحْرٍ، حَدَّثَنَا عَتَّابُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ الْحِمَّانِيُّ، حَدَّثَتْنِي صَفِيَّةُ بِنْتُ عَطِيَّةَ، قَالَتْ دَخَلْتُ مَعَ نِسْوَةٍ مِنْ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى عَائِشَةَ فَسَأَلْنَاهَا عَنِ التَّمْرِ وَالزَّبِيبِ فَقَالَتْ كُنْتُ آخُذُ قَبْضَةً مِنْ تَمْرٍ وَقَبْضَةً مِنْ زَبِيبٍ فَأُلْقِيهِ فِي إِنَاءٍ فَأَمْرُسُهُ ثُمَّ أَسْقِيهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Зиёд ибн Яҳё ал-Ҳассоний, унга Абу Баҳр, унга Аттоб ибн Абдул Азиз ал-Ҳиммоний ҳадис айтди: «Менга Сафийя бинт Атийя ҳадис айтди». У: «Мен Абдул Қайсдан бўлган бир неча аёллар билан Оишанинг олдига кирдим, биз ундан хурмо ва майиз ҳақида сўрадик. У: ‹Мен бир ҳовуч хурмо ва бир ҳовуч майиз олиб, уни бир идишга солиб эзар эдим, сўнг уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга ичирардим› деди» деди.