حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ زَهْدَمٍ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ قَالَ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي نَفَرٍ مِنَ الأَشْعَرِيِّينَ، فَوَافَقْتُهُ وَهْوَ غَضْبَانُ فَاسْتَحْمَلْنَاهُ، فَحَلَفَ أَنْ لاَ يَحْمِلَنَا ثُمَّ قَالَ " وَاللَّهِ إِنْ شَاءَ اللَّهُ لاَ أَحْلِفُ عَلَى يَمِينٍ فَأَرَى غَيْرَهَا خَيْرًا مِنْهَا، إِلاَّ أَتَيْتُ الَّذِي هُوَ خَيْرٌ وَتَحَلَّلْتُهَا ".
Заҳдам айтди: Абу Мусо ал-Ашъарий ҳузурида эдик. Деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га Ашъарийлардан бир гуруҳ билан келдим, унга — у ғазабли ҳолда — дуч келдим. Ундан улов сўрадик, у бизни уламасликка қасам ичди, кейин: "Валлаҳи, иншааллаҳ, мен бир қасамга қасам ичиб, ундан бошқасини яхшироқ кўрмайман, магар яхши бўлганини қилиб, уни (қасамни) бузаман (каффоратини бераман)" деди.