حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا أَبُو هِلاَلٍ، حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ هِلاَلٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ أَكَلْتُ ثُومًا فَأَتَيْتُ مُصَلَّى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ سُبِقْتُ بِرَكْعَةٍ فَلَمَّا دَخَلْتُ الْمَسْجِدَ وَجَدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم رِيحَ الثُّومِ فَلَمَّا قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَتَهُ قَالَ " مَنْ أَكَلَ مِنْ هَذِهِ الشَّجَرَةِ فَلاَ يَقْرَبْنَا حَتَّى يَذْهَبَ رِيحُهَا " . أَوْ " رِيحُهُ " . فَلَمَّا قَضَيْتُ الصَّلاَةَ جِئْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ لَتُعْطِيَنِّي يَدَكَ . قَالَ فَأَدْخَلْتُ يَدَهُ فِي كُمِّ قَمِيصِي إِلَى صَدْرِي فَإِذَا أَنَا مَعْصُوبُ الصَّدْرِ قَالَ " إِنَّ لَكَ عُذْرًا " .
Бизга Шайбон ибн Фаррух ривоят қилди, бизга Абу Ҳилол ривоят қилди, бизга Ҳумайд ибн Ҳилол Абу Бурдадан, у ал-Муғийра ибн Шуъбадан ривоят қилди. У деди: Мен саримсоқ едим, сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозгоҳига келдим, мен бир ракатга кечиккан эдим. Масжидга кирганимда, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам саримсоқ ҳидини сезди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозини тугатгач: «Ким бу дарахтдан еган бўлса, ҳиди кетмагунча бизга яқинлашмасин» — ёки «унинг ҳиди» — деди. Мен намозни тугатгач, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: «Ё Расулуллаҳ, Аллаҳ ҳаққи, қўлингизни менга албатта беринг», дедим. У деди: Мен унинг қўлини кўйлагимнинг енгидан кўкрагимга киргиздим, қарасам, мен кўкрагимни боғлаган эканман. У: «Албатта сенинг узринг бор экан», деди.