حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا ابْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي السَّفَرِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ الصَّلْتِ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّهُ مَرَّ - قَالَ - فَرَقَاهُ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ غُدْوَةً وَعَشِيَّةً كُلَّمَا خَتَمَهَا جَمَعَ بُزَاقَهُ ثُمَّ تَفَلَ فَكَأَنَّمَا أُنْشِطَ مِنْ عِقَالٍ فَأَعْطَوْهُ شَيْئًا فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ ذَكَرَ مَعْنَى حَدِيثِ مُسَدَّدٍ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди. (ҳ) Бизга Ибн Башшор ҳам ривоят қилди, бизга Ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Абдуллаҳ ибн Абу Сафардан, у Шаъбийдан, у Хорижа ибн Салтдан, у амакисидан ривоят қилдики, у (бир қавм ёнидан) ўтди — (рови) деди — сўнг уни Фотиҳаи Китоб билан уч кун эрталаб ва кечқурун руқя қилди, ҳар сафар уни хатм қилганда сўлагини йиғиб, сўнгра туфлади, шунда у гўё арқондан бўшатилгандек (соғайди). Улар унга бир нарса беришди, у эса Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келди. Сўнгра Мусаддад ҳадисининг маъносини зикр қилди.