حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، قَالَ قَالَ أَنَسٌ - يَعْنِي - لِثَابِتٍ أَلاَ أَرْقِيكَ بِرُقْيَةِ رَسُولِ اللَّهِ قَالَ بَلَى . قَالَ فَقَالَ " اللَّهُمَّ رَبَّ النَّاسِ مُذْهِبَ الْبَاسِ اشْفِ أَنْتَ الشَّافِي لاَ شَافِيَ إِلاَّ أَنْتَ اشْفِهِ شِفَاءً لاَ يُغَادِرُ سَقَمًا " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулворис Абдулазиз ибн Суҳайбдан ривоят қилди. У деди: Анас Собитга: «Сенга Расулуллаҳнинг руқяси билан руқя қилмайми?» деди. У: «Албатта», деди. (Анас) деди: «Аллаҳумма Роббан-нос, музҳибал-басе, ишфи анташ-Шофий, ло шофия илло анта, ишфиҳи шифўан ло юғодиру сақамо — Эй Аллаҳ, инсонлар Роббиси, балони кетказувчи, шифо бер, Сен шифо берувчисан, Сендан бошқа шифо берувчи йўқ, унга касаллик қолдирмайдиган шифо бер», деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُصَيْفَةَ، أَنَّ عَمْرَو بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ السُّلَمِيَّ، أَخْبَرَهُ أَنَّ نَافِعَ بْنَ جُبَيْرٍ أَخْبَرَهُ عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي الْعَاصِ، أَنَّهُ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ عُثْمَانُ وَبِي وَجَعٌ قَدْ كَادَ يُهْلِكُنِي قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " امْسَحْهُ بِيَمِينِكَ سَبْعَ مَرَّاتٍ وَقُلْ أَعُوذُ بِعِزَّةِ اللَّهِ وَقُدْرَتِهِ مِنْ شَرِّ مَا أَجِدُ " . قَالَ فَفَعَلْتُ ذَلِكَ فَأَذْهَبَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مَا كَانَ بِي فَلَمْ أَزَلْ آمُرُ بِهِ أَهْلِي وَغَيْرَهُمْ .
Бизга Абдуллаҳ Қаънабий Моликдан, у Язийд ибн Ҳусайфадан ривоят қилдики, Амр ибн Абдуллаҳ ибн Каъб Суламий унга хабар берди, унга Нафий ибн Жубайр Усмон ибн Абу Осдан хабар бердики, у Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келди. Усмон деди: «Менда мени деярли ҳалок қиладиган оғриқ бор эди.» (У) деди: Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни ўнг қўлинг билан етти марта сурт ва ‹Аъузу би-иззатиллаҳи ва қудратиҳи мин шарри мо ажид — Топаётган нарсам ёмонлигидан Аллаҳнинг иззати ва қудрати билан паноҳ тилайман› деб айт», дедилар. (У) деди: Мен шуни қилдим ва Аллаҳ азза ва жалла мендаги нарсани кетказди, шундан кейин мен буни аҳлимга ва бошқаларга буюришдан тўхтамадим.
حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ خَالِدِ بْنِ مَوْهَبٍ الرَّمْلِيُّ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ زِيَادِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ كَعْبٍ الْقُرَظِيِّ، عَنْ فَضَالَةَ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنِ اشْتَكَى مِنْكُمْ شَيْئًا أَوِ اشْتَكَاهُ أَخٌ لَهُ فَلْيَقُلْ رَبُّنَا اللَّهُ الَّذِي فِي السَّمَاءِ تَقَدَّسَ اسْمُكَ أَمْرُكَ فِي السَّمَاءِ وَالأَرْضِ كَمَا رَحْمَتُكَ فِي السَّمَاءِ فَاجْعَلْ رَحْمَتَكَ فِي الأَرْضِ اغْفِرْ لَنَا حُوبَنَا وَخَطَايَانَا أَنْتَ رَبُّ الطَّيِّبِينَ أَنْزِلْ رَحْمَةً مِنْ رَحْمَتِكَ وَشِفَاءً مِنْ شِفَائِكَ عَلَى هَذَا الْوَجَعِ فَيَبْرَأُ " .
Бизга Язийд ибн Холид ибн Мавҳаб Рамлий ривоят қилди, бизга Лайс Зиёд ибн Муҳаммаддан, у Муҳаммад ибн Каъб Қуразидан, у Фазола ибн Убайддан, у Абуд-Дардодан ривоят қилди. У деди: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитдим: ‹Сизлардан ким бирор нарсадан шикоят қилса ёки унинг биродари шикоят қилса, у шундай десин: Роббуналлаҳ аллазий фис-самўи тақаддасасмука, амрука фис-самўи вал-арзи, камо раҳматука фис-самўи фажъал раҳматака фил-арзи, иғфир лано ҳуубано ва хатоёно, анта Роббут-тоййибийна, анзил раҳматан мин раҳматика ва шифўан мин шифўика ало ҳозал-важаъи фа-ябраъ — Роббимиз осмонлардаги Аллаҳдир, Сенинг исминг муқаддасдир, Сенинг амринг осмонда ва ердадир, раҳматинг осмонда бўлгани каби раҳматингни ерда ҳам қилгин, гуноҳларимиз ва хатоларимизни кечир, Сен пок кишиларнинг Роббисан, раҳматингдан раҳмат ва шифойнгдан шифо ушбу оғриққа тушир, шифо топсин.›»
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُعَلِّمُهُمْ مِنَ الْفَزَعِ كَلِمَاتٍ " أَعُوذُ بِكَلِمَاتِ اللَّهِ التَّامَّةِ مِنْ غَضَبِهِ وَشَرِّ عِبَادِهِ وَمِنْ هَمَزَاتِ الشَّيَاطِينِ وَأَنْ يَحْضُرُونِ " . وَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو يُعَلِّمُهُنَّ مَنْ عَقَلَ مِنْ بَنِيهِ وَمَنْ لَمْ يَعْقِلْ كَتَبَهُ فَأَعْلَقَهُ عَلَيْهِ .
Бизга Мусо ибн Исмоийл ривоят қилди, бизга Ҳаммод Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга қўрқувдан (ҳимояланиш учун) баъзи калималарни ўргатардилар: «Аъузу би-калимотиллаҳит-томмати мин ғазабиҳи ва шарри ибодиҳи ва мин ҳамазотиш-шаётийни ва ан яҳзурун — Аллаҳнинг тўла калималари билан Унинг ғазабидан, бандаларининг ёмонлигидан, шайтонларнинг васвасаларидан ва уларнинг менга ҳозир бўлишидан паноҳ тилайман.» Абдуллаҳ ибн Амр буни ақли етган фарзандларига ўргатар, ақли етмаганлари учун эса уни ёзиб, уларга осиб қўярди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ أَبِي سُرَيْجٍ الرَّازِيُّ، أَخْبَرَنَا مَكِّيُّ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ أَبِي عُبَيْدٍ، قَالَ رَأَيْتُ أَثَرَ ضَرْبَةٍ فِي سَاقِ سَلَمَةَ فَقُلْتُ مَا هَذِهِ قَالَ أَصَابَتْنِي يَوْمَ خَيْبَرَ فَقَالَ النَّاسُ أُصِيبَ سَلَمَةُ فَأُتِيَ بِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَنَفَثَ فِيَّ ثَلاَثَ نَفَثَاتٍ فَمَا اشْتَكَيْتُهَا حَتَّى السَّاعَةِ .
Бизга Аҳмад ибн Абу Сурайж Розий ривоят қилди, бизга Маккий ибн Иброҳийм хабар берди, бизга Язийд ибн Абу Убайд ривоят қилди. У деди: «Мен Саламанинг болдирида бир зарба изини кўрдим ва: ‹Бу нима?› дедим. У: ‹Бу менга Хайбар куни етди. Одамлар: Салама яраланди, дейишди. Сўнгра мени Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига олиб келишди, у менга уч марта туфладилар, ва мен ҳозиргача ундан шикоят қилмадим›, деди.»
حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَبْدِ رَبِّهِ، - يَعْنِي ابْنَ سَعِيدٍ - عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ لِلإِنْسَانِ إِذَا اشْتَكَى يَقُولُ بِرِيقِهِ ثُمَّ قَالَ بِهِ فِي التُّرَابِ " تُرْبَةُ أَرْضِنَا بِرِيقَةِ بَعْضِنَا يُشْفَى سَقِيمُنَا بِإِذْنِ رَبِّنَا " .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, иккиси деди: бизга Суфён ибн Уяйна Абдураббиҳдан — яъни Ибн Саийддан — у Амрадан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам киши бирор нарсадан шикоят қилганда, бармоқларини сўлагига тегизиб, сўнгра уни тупроққа теккизиб, шундай дердилар: ‹Турбату арзино би-рийқати баъзино юшфа сақиймуно би-изни Роббино — Еримизнинг тупроғи баъзимизнинг сўлагимиз билан, Роббимизнинг изни билан касалимиз шифо топади.›»
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ زَكَرِيَّا، قَالَ حَدَّثَنِي عَامِرٌ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ الصَّلْتِ التَّمِيمِيِّ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّهُ أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَسْلَمَ ثُمَّ أَقْبَلَ رَاجِعًا مِنْ عِنْدِهِ فَمَرَّ عَلَى قَوْمٍ عِنْدَهُمْ رَجُلٌ مَجْنُونٌ مُوثَقٌ بِالْحَدِيدِ فَقَالَ أَهْلُهُ إِنَّا حُدِّثْنَا أَنَّ صَاحِبَكُمْ هَذَا قَدْ جَاءَ بِخَيْرٍ فَهَلْ عِنْدَكَ شَىْءٌ تُدَاوِيهِ فَرَقَيْتُهُ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ فَبَرَأَ فَأَعْطُونِي مِائَةَ شَاةٍ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ " هَلْ إِلاَّ هَذَا " . وَقَالَ مُسَدَّدٌ فِي مَوْضِعٍ آخَرَ " هَلْ قُلْتَ غَيْرَ هَذَا " . قُلْتُ لاَ . قَالَ " خُذْهَا فَلَعَمْرِي لَمَنْ أَكَلَ بِرُقْيَةِ بَاطِلٍ لَقَدْ أَكَلْتَ بِرُقْيَةِ حَقٍّ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё Закариёдан ривоят қилди. У деди: менга Омир Хорижа ибн Салт Тамиймийдан, у амакисидан ривоят қилдики, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келди ва Исломни қабул қилди, сўнгра унинг олдидан қайтиб келар экан, бир қавм ёнидан ўтди, уларнинг ҳузурида темир билан боғланган бир мажнун киши бор эди. Унинг аҳли: «Бизга айтишларича, сизнинг бу соҳибингиз яхшилик билан келган экан. Сизда буни даволайдиган бирор нарса борми?» деди. Мен уни Фотиҳаи Китоб билан руқя қилдим ва у шифо топди. Шунда улар менга юзта қўй беришди. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келиб, унга хабар бердим. У: «(Бунинг) шундан бошқаси бормиди?» деди. Мусаддад бошқа бир жойда: «Шундан бошқа нарса айтдингми?» деди. Мен: «Йўқ», дедим. У: «Уни ол. Умрим билан қасамки, ким ботил руқя билан еган бўлса (ҳам), сен ҳақ руқя билан единг», деди.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا ابْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي السَّفَرِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ الصَّلْتِ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّهُ مَرَّ - قَالَ - فَرَقَاهُ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ غُدْوَةً وَعَشِيَّةً كُلَّمَا خَتَمَهَا جَمَعَ بُزَاقَهُ ثُمَّ تَفَلَ فَكَأَنَّمَا أُنْشِطَ مِنْ عِقَالٍ فَأَعْطَوْهُ شَيْئًا فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ ذَكَرَ مَعْنَى حَدِيثِ مُسَدَّدٍ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди. (ҳ) Бизга Ибн Башшор ҳам ривоят қилди, бизга Ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Абдуллаҳ ибн Абу Сафардан, у Шаъбийдан, у Хорижа ибн Салтдан, у амакисидан ривоят қилдики, у (бир қавм ёнидан) ўтди — (рови) деди — сўнг уни Фотиҳаи Китоб билан уч кун эрталаб ва кечқурун руқя қилди, ҳар сафар уни хатм қилганда сўлагини йиғиб, сўнгра туфлади, шунда у гўё арқондан бўшатилгандек (соғайди). Улар унга бир нарса беришди, у эса Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келди. Сўнгра Мусаддад ҳадисининг маъносини зикр қилди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا سُهَيْلُ بْنُ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ رَجُلاً، مِنْ أَسْلَمَ قَالَ كُنْتُ جَالِسًا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَ رَجُلٌ مِنْ أَصْحَابِهِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لُدِغْتُ اللَّيْلَةَ فَلَمْ أَنَمْ حَتَّى أَصْبَحْتُ . قَالَ " مَاذَا " . قَالَ عَقْرَبٌ . قَالَ " أَمَا إِنَّكَ لَوْ قُلْتَ حِينَ أَمْسَيْتَ أَعُوذُ بِكَلِمَاتِ اللَّهِ التَّامَّاتِ مِنْ شَرِّ مَا خَلَقَ لَمْ تَضُرَّكَ إِنْ شَاءَ اللَّهُ " .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Суҳайл ибн Абу Солиҳ отасидан ривоят қилди. У деди: «Мен Аслам (қабиласи)дан бир кишининг шундай деганини эшитдим: ‹Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларида ўтирган эдим. Шунда ашобларидан бир киши келиб: Эй Расулуллаҳ, бу кеча мени (бирор нарса) чақди, тонггача ухлолмадим, деди. У: Нима (чақди)? деди. У: Чаён, деди. У: Агар кечга кирганингда Аъузу би-калимотиллаҳит-томмати мин шарри мо холақ — Аллаҳ яратган нарсалар ёмонлигидан Аллаҳнинг тўла калималари билан паноҳ тилайман, деб айтганингда, ин шўаллаҳ, сенга зарар етмас эди, дедилар.›»
حَدَّثَنَا حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ، حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، حَدَّثَنِي الزُّبَيْدِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ طَارِقٍ، - يَعْنِي ابْنَ مُخَاشِنٍ - عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ أُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِلَدِيغٍ لَدَغَتْهُ عَقْرَبٌ قَالَ فَقَالَ " لَوْ قَالَ أَعُوذُ بِكَلِمَاتِ اللَّهِ التَّامَّةِ مِنْ شَرِّ مَا خَلَقَ لَمْ يُلْدَغْ " . أَوْ " لَمْ تَضُرَّهُ " .
Бизга Ҳайва ибн Шурайҳ ривоят қилди, бизга Бақия ривоят қилди, менга Зубайдий Зуҳрийдан, у Ториқ — яъни Ибн Мухошиндан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига чаён чаққан бир киши келтирилди. У: ‹Агар Аъузу би-калимотиллаҳит-томмати мин шарри мо холақ — Аллаҳ яратган нарсалар ёмонлигидан Аллаҳнинг тўла калималари билан паноҳ тилайман, деса эди, чақилмас эди›, ёки ‹унга зарар етмас эди›, дедилар.»
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَهْطًا، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم انْطَلَقُوا فِي سَفْرَةٍ سَافَرُوهَا فَنَزَلُوا بِحَىٍّ مِنْ أَحْيَاءِ الْعَرَبِ فَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنَّ سَيِّدَنَا لُدِغَ فَهَلْ عِنْدَ أَحَدٍ مِنْكُمْ شَىْءٌ يَنْفَعُ صَاحِبَنَا فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ نَعَمْ وَاللَّهِ إِنِّي لأَرْقِي وَلَكِنِ اسْتَضَفْنَاكُمْ فَأَبَيْتُمْ أَنْ تُضَيِّفُونَا مَا أَنَا بِرَاقٍ حَتَّى تَجْعَلُوا لِي جُعْلاً . فَجَعَلُوا لَهُ قَطِيعًا مِنَ الشَّاءِ فَأَتَاهُ فَقَرَأَ عَلَيْهِ أُمَّ الْكِتَابِ وَيَتْفُلُ حَتَّى بَرَأَ كَأَنَّمَا أُنْشِطَ مِنْ عِقَالٍ . قَالَ فَأَوْفَاهُمْ جُعْلَهُمُ الَّذِي صَالَحُوهُمْ عَلَيْهِ فَقَالُوا اقْتَسِمُوا . فَقَالَ الَّذِي رَقَى لاَ تَفْعَلُوا حَتَّى نَأْتِيَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَنَسْتَأْمِرَهُ . فَغَدَوْا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرُوا لَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مِنْ أَيْنَ عَلِمْتُمْ أَنَّهَا رُقْيَةٌ أَحْسَنْتُمُ اقْتَسِمُوا وَاضْرِبُوا لِي مَعَكُمْ بِسَهْمٍ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абу Авона Абу Бишрдан, у Абул-Мутаваккилдан, у Абу Саийд Худрийдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ашобларидан бир гуруҳ ўзлари юрган бир сафарда йўлга чиқишди ва араблардан бир қабила ёнида тушишди. Уларнинг баъзилари: «Бизнинг саидимизни (бирор нарса) чақди, сизлардан бирортангизда соҳибимизга фойда берадиган нарса борми?» деди. Қавмдан бир киши: «Ҳа, валлаҳи, мен руқя қиламан. Лекин биз сизлардан меҳмондўстлик сўрадик, сизлар бизни меҳмон қилишдан бош тортдингиз. Менга бир ҳақ белгиламагунингизча мен руқя қилувчи эмасман», деди. Шунда улар унга бир пода қўй белгилашди. У келиб, унга Уммул-Китобни ўқиди ва туфлади, токи у гўё арқондан бўшатилгандек (соғайди). (Рови) деди: Сўнг улар келишилган ҳақни унга тўла беришди. Улар: «Бўлинглар (тақсимланглар)», дейишди. Руқя қилган киши эса: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига бориб, ундан рухсат сўрамагунча бундай қилманглар», деди. Шунда эрталаб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига бориб, унга айтишди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Унинг руқя эканини қаердан билдингиз? Яхши қилдингиз, тақсимланглар ва мен учун ҳам сизлар билан бирга бир улуш ажратинглар», дедилар.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا ابْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي السَّفَرِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ الصَّلْتِ التَّمِيمِيِّ، عَنْ عَمِّهِ، قَالَ أَقْبَلْنَا مِنْ عِنْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْنَا عَلَى حَىٍّ مِنَ الْعَرَبِ فَقَالُوا إِنَّا أُنْبِئْنَا أَنَّكُمْ جِئْتُمْ مِنْ عِنْدِ هَذَا الرَّجُلِ بِخَيْرٍ فَهَلْ عِنْدَكُمْ مِنْ دَوَاءٍ أَوْ رُقْيَةٍ فَإِنَّ عِنْدَنَا مَعْتُوهًا فِي الْقُيُودِ قَالَ فَقُلْنَا نَعَمْ . قَالَ فَجَاءُوا بِمَعْتُوهٍ فِي الْقُيُودِ - قَالَ - فَقَرَأْتُ عَلَيْهِ فَاتِحَةَ الْكِتَابِ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ غُدْوَةً وَعَشِيَّةً كُلَّمَا خَتَمْتُهَا أَجْمَعُ بُزَاقِي ثُمَّ أَتْفُلُ فَكَأَنَّمَا نُشِطَ مِنْ عِقَالٍ قَالَ فَأَعْطَوْنِي جُعْلاً فَقُلْتُ لاَ حَتَّى أَسْأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " كُلْ فَلَعَمْرِي مَنْ أَكَلَ بِرُقْيَةِ بَاطِلٍ لَقَدْ أَكَلْتَ بِرُقْيَةِ حَقٍّ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди. (ҳ) Бизга Ибн Башшор ҳам ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди. У деди: бизга Шуъба Абдуллаҳ ибн Абу Сафардан, у Шаъбийдан, у Хорижа ибн Салт Тамиймийдан, у амакисидан ривоят қилди. У деди: «Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузуридан қайтиб, араблардан бир қабилага келдик. Улар: ‹Бизга хабар берилдики, сизлар ушбу кишининг ҳузуридан яхшилик билан келибсиз. Сизларда бирор дори ёки руқя борми? Бизда кишанланган бир ақлсиз (мажнун) бор›, дедилар. (У) деди: Биз: ‹Ҳа›, дедик. (У) деди: Шунда улар кишанланган ақлсизни олиб келишди. (У) деди: Мен унга Фотиҳаи Китобни уч кун эрталаб ва кечқурун ўқидим, ҳар сафар уни хатм қилганимда сўлагимни йиғиб, сўнгра туфлар эдим, шунда у гўё арқондан бўшатилгандек (соғайди). (У) деди: Сўнг улар менга бир ҳақ беришди. Мен: ‹Йўқ, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўрамагунча (олмайман)›, дедим. У: ‹Е! Умрим билан қасамки, ким ботил руқя билан еган бўлса (ҳам), сен ҳақ руқя билан единг›, дедилар.»
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا اشْتَكَى يَقْرَأُ فِي نَفْسِهِ بِالْمُعَوِّذَاتِ وَيَنْفُثُ فَلَمَّا اشْتَدَّ وَجَعُهُ كُنْتُ أَقْرَأُ عَلَيْهِ وَأَمْسَحُ عَلَيْهِ بِيَدِهِ رَجَاءَ بَرَكَتِهَا .
Бизга Қаънабий Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжалари Оишадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бирор нарсадан шикоят қилганларида, ўзларига муаввизотлар (Фалақ ва Нос суралари)ни ўқиб, туфлар эдилар. Қачон оғриқлари кучайганда, мен уларга ўқир ва баракасини умид қилиб, ўз қўллари билан уларга суртар эдим.