حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا ابْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي السَّفَرِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ الصَّلْتِ التَّمِيمِيِّ، عَنْ عَمِّهِ، قَالَ أَقْبَلْنَا مِنْ عِنْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْنَا عَلَى حَىٍّ مِنَ الْعَرَبِ فَقَالُوا إِنَّا أُنْبِئْنَا أَنَّكُمْ جِئْتُمْ مِنْ عِنْدِ هَذَا الرَّجُلِ بِخَيْرٍ فَهَلْ عِنْدَكُمْ مِنْ دَوَاءٍ أَوْ رُقْيَةٍ فَإِنَّ عِنْدَنَا مَعْتُوهًا فِي الْقُيُودِ قَالَ فَقُلْنَا نَعَمْ . قَالَ فَجَاءُوا بِمَعْتُوهٍ فِي الْقُيُودِ - قَالَ - فَقَرَأْتُ عَلَيْهِ فَاتِحَةَ الْكِتَابِ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ غُدْوَةً وَعَشِيَّةً كُلَّمَا خَتَمْتُهَا أَجْمَعُ بُزَاقِي ثُمَّ أَتْفُلُ فَكَأَنَّمَا نُشِطَ مِنْ عِقَالٍ قَالَ فَأَعْطَوْنِي جُعْلاً فَقُلْتُ لاَ حَتَّى أَسْأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " كُلْ فَلَعَمْرِي مَنْ أَكَلَ بِرُقْيَةِ بَاطِلٍ لَقَدْ أَكَلْتَ بِرُقْيَةِ حَقٍّ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди. (ҳ) Бизга Ибн Башшор ҳам ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди. У деди: бизга Шуъба Абдуллаҳ ибн Абу Сафардан, у Шаъбийдан, у Хорижа ибн Салт Тамиймийдан, у амакисидан ривоят қилди. У деди: «Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузуридан қайтиб, араблардан бир қабилага келдик. Улар: ‹Бизга хабар берилдики, сизлар ушбу кишининг ҳузуридан яхшилик билан келибсиз. Сизларда бирор дори ёки руқя борми? Бизда кишанланган бир ақлсиз (мажнун) бор›, дедилар. (У) деди: Биз: ‹Ҳа›, дедик. (У) деди: Шунда улар кишанланган ақлсизни олиб келишди. (У) деди: Мен унга Фотиҳаи Китобни уч кун эрталаб ва кечқурун ўқидим, ҳар сафар уни хатм қилганимда сўлагимни йиғиб, сўнгра туфлар эдим, шунда у гўё арқондан бўшатилгандек (соғайди). (У) деди: Сўнг улар менга бир ҳақ беришди. Мен: ‹Йўқ, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўрамагунча (олмайман)›, дедим. У: ‹Е! Умрим билан қасамки, ким ботил руқя билан еган бўлса (ҳам), сен ҳақ руқя билан единг›, дедилар.»