حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، قَالَ قَالَ أَنَسٌ - يَعْنِي - لِثَابِتٍ أَلاَ أَرْقِيكَ بِرُقْيَةِ رَسُولِ اللَّهِ قَالَ بَلَى . قَالَ فَقَالَ " اللَّهُمَّ رَبَّ النَّاسِ مُذْهِبَ الْبَاسِ اشْفِ أَنْتَ الشَّافِي لاَ شَافِيَ إِلاَّ أَنْتَ اشْفِهِ شِفَاءً لاَ يُغَادِرُ سَقَمًا " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулворис Абдулазиз ибн Суҳайбдан ривоят қилди. У деди: Анас Собитга: «Сенга Расулуллаҳнинг руқяси билан руқя қилмайми?» деди. У: «Албатта», деди. (Анас) деди: «Аллаҳумма Роббан-нос, музҳибал-басе, ишфи анташ-Шофий, ло шофия илло анта, ишфиҳи шифўан ло юғодиру сақамо — Эй Аллаҳ, инсонлар Роббиси, балони кетказувчи, шифо бер, Сен шифо берувчисан, Сендан бошқа шифо берувчи йўқ, унга касаллик қолдирмайдиган шифо бер», деди.