حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ قَيْسٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ بِعْنَا أُمَّهَاتِ الأَوْلاَدِ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ فَلَمَّا كَانَ عُمَرُ نَهَانَا فَانْتَهَيْنَا .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Қайсдан, у Атодан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилдики, деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ва Абу Бакр даврида умму валадларни (бола туққан чўриларни) сотардик, Умар (даврига) келганда бизни ман қилди, биз ҳам (сотишдан) тўхтадик.