حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، وَمُسَدَّدٌ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْحَارِثِ الأَنْصَارِيِّ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنْتُ أُصَلِّي الظُّهْرَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَآخُذُ قَبْضَةً مِنَ الْحَصَى لِتَبْرُدَ فِي كَفِّي أَضَعُهَا لِجَبْهَتِي أَسْجُدُ عَلَيْهَا لِشِدَّةِ الْحَرِّ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ва Мусаддад ривоят қилиб айтдилар: Бизга Аббод ибн Аббод ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, у Саид ибн Ҳорис ал-Ансорийдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди, у айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга Пешин намозини ўқирдим. Жазираманинг қаттиқлиги сабабли, кафтимда совуши учун бир ҳовуч майда тошни олиб, пешонам учун қўярдим ва унинг устига сажда қилардим.