حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ الْجُعْفِيُّ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ أَبِي رَوَّادٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الإِسْبَالُ فِي الإِزَارِ وَالْقَمِيصِ وَالْعِمَامَةِ مَنْ جَرَّ مِنْهَا شَيْئًا خُيَلاَءَ لَمْ يَنْظُرِ اللَّهُ إِلَيْهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Бизга Ҳаннод ибнус-Сарий ривоят қилди, бизга Ҳусайн ал-Жуъфий Абдулазиз ибн Абу Равводдан, у Солим ибн Абдуллаҳдан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «(Тўпиқдан паст) тушириб юриш изорда, кўйлакда ва салла(нинг учи)да бўлади. Ким улардан бирортасини кибр билан судраб юрса, Аллаҳ қиёмат куни унга (раҳмат назари билан) қарамайди».