حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخَّرَ الْعِشَاءَ الآخِرَةَ ذَاتَ لَيْلَةٍ ثُمَّ خَرَجَ فَقَالَ " إِنَّهُ حَبَسَنِي حَدِيثٌ كَانَ يُحَدِّثُنِيهِ تَمِيمٌ الدَّارِيُّ عَنْ رَجُلٍ كَانَ فِي جَزِيرَةٍ مِنْ جَزَائِرِ الْبَحْرِ فَإِذَا أَنَا بِامْرَأَةٍ تَجُرُّ شَعْرَهَا قَالَ مَا أَنْتِ قَالَتْ أَنَا الْجَسَّاسَةُ اذْهَبْ إِلَى ذَلِكَ الْقَصْرِ فَأَتَيْتُهُ فَإِذَا رَجُلٌ يَجُرُّ شَعْرَهُ مُسَلْسَلٌ فِي الأَغْلاَلِ يَنْزُو فِيمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ فَقُلْتُ مَنْ أَنْتَ قَالَ أَنَا الدَّجَّالُ خَرَجَ نَبِيُّ الأُمِّيِّينَ بَعْدُ قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ أَطَاعُوهُ أَمْ عَصَوْهُ قُلْتُ بَلْ أَطَاعُوهُ . قَالَ ذَاكَ خَيْرٌ لَهُمْ " .
Бизга ан-Нуфайлий ривоят қилди, бизга Усмон ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Ибн Абу Зиъб ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Фотима бинт Қайсдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кечаси хуфтон намозини кечиктирдилар, сўнг чиқиб дедилар: «Мени Тамим ад-Дорий менга ривоят қиладиган бир ҳадис ушлаб қолди — денгиз оролларидан бирида бўлган бир киши ҳақида. Бирдан мен сочини судраб келаётган бир аёлни кўрдим. У деди: ‹Сен кимсан?› У: ‹Мен Жассосаман, анави қасрга бор›, деди. Мен унга келсам, сочини судраб, кишанларга занжирбанд қилинган, осмон билан ер орасида сакраётган бир киши турарди. Мен: ‹Сен кимсан?› дедим. У: ‹Мен Дажжолман. Уммийлар пайғамбари чиқдими?› деди. Мен: ‹Ҳа›, дедим. У: ‹Унга итоат қилишдими ёки осий бўлишдими?› деди. Мен: ‹Йўқ, унга итоат қилишди›, дедим. У: ‹Бу улар учун яхшироқдир›, деди».