حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، بِهَذَا الْحَدِيثِ نَحْوَهُ زَادَ ثُمَّ نَهَى عَنِ الْمُثْلَةِ وَلَمْ يَذْكُرْ مِنْ خِلاَفٍ . وَرَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ قَتَادَةَ وَسَلاَّمِ بْنِ مِسْكِينٍ عَنْ ثَابِتٍ جَمِيعًا عَنْ أَنَسٍ لَمْ يَذْكُرَا مِنْ خِلاَفٍ . وَلَمْ أَجِدْ فِي حَدِيثِ أَحَدٍ قَطَعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ مِنْ خِلاَفٍ . إِلاَّ فِي حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий Ҳишомдан, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан ушбу ҳадисни шунга ўхшаш ривоят қилди. У қўшимча қилди: Сўнг у (қўл-оёқни) бичиш (аъзони кесиб азоблаш)дан қайтарди ва қарама-қарши (қўл-оёқ)ни кесишни зикр қилмади. Уни Шуъба Қатодадан ва Салломл ибн Мискийн Собитдан, иккови Анасдан ривоят қилдилар, улар қарама-қарши (кесиш)ни зикр қилмадилар. Мен ҳеч кимнинг ҳадисида уларнинг қўл-оёқларини қарама-қарши кесганини топмадим, фақат Ҳаммод ибн Салама ҳадисидан бошқа.