حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، - قَالَ أَحْمَدُ هُوَ يَعْنِي عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ - عَنِ ابْنِ عُمَرَ أَنَّ نَاسًا أَغَارُوا عَلَى إِبِلِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَاقُوهَا وَارْتَدُّوا عَنِ الإِسْلاَمِ وَقَتَلُوا رَاعِيَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُؤْمِنًا فَبَعَثَ فِي آثَارِهِمْ فَأُخِذُوا فَقَطَعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَلَ أَعْيُنَهُمْ . قَالَ وَنَزَلَتْ فِيهِمْ آيَةُ الْمُحَارَبَةِ وَهُمُ الَّذِينَ أَخْبَرَ عَنْهُمْ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ الْحَجَّاجَ حِينَ سَأَلَهُ .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Амр Саид ибн Абу Ҳилоллдан, у Абуз-Зиноддан, у Абдуллаҳ ибн Убайдуллаҳдан хабар берди — Аҳмад деди: У яъни Абдуллаҳ ибн Убайдуллаҳ ибн Умар ибнул-Хаттобни назарда тутади — у Ибн Умардан ривоят қилдики, баъзи одамлар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг туяларига ҳужум қилиб, уларни ҳайдаб кетдилар, Исломдан муртад бўлдилар ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг мўмин чўпонини ўлдирдилар. У киши уларнинг изидан одам юборди, улар ушланди ва у уларнинг қўл-оёқларини кесди ва кўзларига (темир) босди. У деди: Улар ҳақида муҳораба (уруш) ояти нозил бўлди, улар Анас ибн Молик Ҳажжожга, у сўраганда хабар берган ўша кишилардир.