حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى الرَّازِيُّ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ بَشِيرِ بْنِ الْمُهَاجِرِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ امْرَأَةً، - يَعْنِي مِنْ غَامِدَ - أَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنِّي قَدْ فَجَرْتُ . فَقَالَ " ارْجِعِي " . فَرَجَعَتْ فَلَمَّا كَانَ الْغَدُ أَتَتْهُ فَقَالَتْ لَعَلَّكَ أَنْ تَرُدَّنِي كَمَا رَدَدْتَ مَاعِزَ بْنَ مَالِكٍ فَوَاللَّهِ إِنِّي لَحُبْلَى . فَقَالَ لَهَا " ارْجِعِي " . فَرَجَعَتْ فَلَمَّا كَانَ الْغَدُ أَتَتْهُ فَقَالَ لَهَا " ارْجِعِي حَتَّى تَلِدِي " . فَرَجَعَتْ فَلَمَّا وَلَدَتْ أَتَتْهُ بِالصَّبِيِّ فَقَالَتْ هَذَا قَدْ وَلَدْتُهُ . فَقَالَ لَهَا " ارْجِعِي فَأَرْضِعِيهِ حَتَّى تَفْطِمِيهِ " . فَجَاءَتْ بِهِ وَقَدْ فَطَمَتْهُ وَفِي يَدِهِ شَىْءٌ يَأْكُلُهُ فَأَمَرَ بِالصَّبِيِّ فَدُفِعَ إِلَى رَجُلٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ وَأَمَرَ بِهَا فَحُفِرَ لَهَا وَأَمَرَ بِهَا فَرُجِمَتْ وَكَانَ خَالِدٌ فِيمَنْ يَرْجُمُهَا فَرَجَمَهَا بِحَجَرٍ فَوَقَعَتْ قَطْرَةٌ مِنْ دَمِهَا عَلَى وَجْنَتِهِ فَسَبَّهَا فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَهْلاً يَا خَالِدُ فَوَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَقَدْ تَابَتْ تَوْبَةً لَوْ تَابَهَا صَاحِبُ مَكْسٍ لَغُفِرَ لَهُ " . وَأَمَرَ بِهَا فَصُلِّيَ عَلَيْهَا فَدُفِنَتْ .
Бизга Иброҳим ибн Мусо ар-Розий ривоят қилди, бизга Ийса ибн Юнус Башийр ибн ал-Муҳожирдан хабар берди, бизга Абдуллаҳ ибн Бурайда отасидан ривоят қилди: Ғомид қабиласидан бир аёл Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: «Мен зино қилдим», деди. У: «Қайтиб кет», деди. Аёл қайтиб кетди. Эртаси куни яна келди ва: «Эҳтимол мени Мўиз ибн Моликни қайтарганингдек қайтармоқчидирсан? Валлаҳи, мен ҳомиладорман», деди. У: «Қайтиб кет», деди. Аёл қайтди. Эртаси куни яна келди, у: «Туққанинггача қайтиб кет», деди. Аёл қайтди. Туғгандан кейин боласини олиб келди ва: «Мана, мен буни туғдим», деди. У: «Қайтиб кет, уни эмизиб вояга етказгунингча эмиз», деди. Аёл болани сутдан ажратгач, уни қўлида бирор нарса еб турган ҳолида олиб келди. Сўнг у болани буюрди ва мусулмонлардан бир кишига топширилди. Аёлга буюрди, унга чуқур қазилди, буюрди ва аёл тошбўрон қилинди. Холид уни тошбўрон қилганлар орасида эди, уни тош билан урди, қонидан бир томчи унинг юзига томди, шунда у аёлни сўкди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Секин бўл, эй Холид! Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, у шундай тавба қилдики, агар божхонадан бож олувчи шундай тавба қилса, унга ҳам мағфират қилинарди», деди. Сўнг у аёлга буюрди, унга жаноза ўқилди ва у дафн қилинди.